Konstrakti u Novom Sadu uručena nagrada "Ivan Radenković"

Komisija u sastavu Alpar Lošonc, Andrea Jovanović, Dejan Marković, Maja Solar, Miloš Baković Jayić, Robert Kasumović, Saša Hrnjez i Vladan Jeremić odlučila je da nagradu dodeli Konstrakti za osmišljavanje i izvođenje muzičkog koncepta „Triptih“.

Svi koji su bili preksinoć u CK13 mogli su videti Konstraktu bez konstrukta selebritija, koji joj je nametnut uspehom na estradi, kako bi se to kolokvijalno moglo okarakterisati. Konstraktu u alternativnom okruženju koje joj mnogo prirodnije stoji, ali u okruženju iz kojeg kvaliteti njenog rada nisu mogli imati domet koji je imao „Triptih“ ove godine.

Svi koji su poznavali Ivana Radenkovića, filozofa, političkog aktivistu i analitičara društvenih promena, levičara, dugogodišnjeg člana kolektiva “Gerusija” i Foruma Roma Srbije, Ivana Radenkovića kao muzičara i čoveka ogromnog talenta da pored niza ozbiljnih veština ljude u svom okruženju beskrajno zabavlja, znaju da bi i on uživao što je nagrada koja nosi njegovo ime u pravim rukama.

- Dirnuta sam svim ovim – kratko je rekla Konstrakta, izrazivši poštovanje i posvetivši nagradu prijateljstvu. Rečima da žuri jer kako svi znaju, ona je sad u biznisu, stigla je i da se našali na svoj račun, kako to autoironično zna da radi i u svom umetničkom angažmanu za koji je i nagrađena. 

„Komisija smatra da je Triptih kritički dotakao neke od suštinskih problema savremenog života u neoliberalizmu, a pre svega doveo u pitanje individualističko-produktivističku logiku koja promoviše self-care. Prepoznajući da je okvir individualizacije neadekvatan za brigu o zdravlju, ali i brigu o ljudskim životima uopšte, Triptih se pita šta je sa institucionalnim uslovima brige o zdravlju, čime staje na liniju odbrane prava na javnu zdravstvenu zaštitu. Konstrakta podseća ‒ umetničkim sredstvima i na umetnički način ‒ kako se valja boriti za collective-care (kolektivnu brigu), a to je upravo ona borba koju podržava Nagrada Ivan Radenković.“, pročitano je u ime članova komisije, na šta je reagovao arhitekta i profesor arhitekture Milan Đurić, predstavivši se i kao Konstraktin supružnik, još skromnije kao neko ko se brine o njenom pres-klipingu. Đurić je naveo da je obrazloženje za Nagradu „Ivan Radenković“ najbolja ilustracija, najtačnije napisana ocena Konstraktinog rada na koju je ikad naišao. 

Pesnikinja, filozofkinja, aktivistkinja Maja Solar, koja i sama ima scenskog izvođačkog iskustva, uručila je Nagradu „Ivan Radenković“, ali i objasnila malo kako se silna polja ljudskih delatnosti povezuju i zašto su nam važna:

- Ideja ove nagrade za društveno-kritički angažman došla je od strane prijatelja iz romskih organizacija i povezala je sve nas povezane sa Ivanom. Povezivanje mnogih polja u umetnosti, politici, filozofiji, ono je što ovo društvo čini boljim!

Referišući na to da prerani odlazak Ivana Radenkovića stoji kao primer opšte društvene ugroženosti sa kojom moraju da se bore mnogi nevidljivi umetnici i stvaraoci, često bez zdravstvene knjižice, Maja Solar je istakla i to da je Nagrada „Ivan Radenković“ sasvim izvesno i politizacija smrti, jer svi organizovani oko nje ne žele da takvo nešto kao smrt bude individualna stvar, da se potiskuje iz svesti kolektivnog. Ove reči su pogotovo odjeknule u delu programa uručenja nagrade kada je emitovan Konstraktin „Triptih“, sa jednim od najupečatljivijih stihova: „Zar ja da umrem? (Koji užas)“

- Prošlost nije zamrznuti komad pokućstva, nego zalog za budućnost, pa tako i smrt nije završetak, odlazak sa ovog sveta – nastavila je Maja Solar, naglasivši i to da svi treba da se trudimo da kroz smrt prođemo zajedno, da vidimo kako ćemo se suočavati i nositi sa tim, kako ćemo govoriti o nekome koga volimo, a taj neko više nije sa nama. – Svi poduhvati na kojima je taj neko radio i dalje su tu. Nastavljaju se. Postoji zajednica i uvek će postojati.  

Igor Burić