Veliki poduhvat Pokrajinske vlade i Grada Novog Sada, obnova 600 kuća u Almaškom kraju

Mirović je na svom Instagramu ekskluzivno objavio skice iz projekta.

- Pokrajinska vlada, u saradnji sa Gradom Novim Sadom, uz koordinaciju sa Udrženjem građana „Almašani”, još pre dve godine izdvojila je 100 miliona dinara za finansiranje idejnog i glavnog projekta uređenja čitavog Almaškog kraja. Potom je formirana radna grupa, a usledilo je i dobijanje građevinske dozvole, što znači da su usvojeni svi projekti i standardi za sveobuhvatnu revitalizaciju tog dela Novog Sada - kazao je Mirović. - Reč je o višegodišnjem i složenom projektu, koji će trajati između pet i sedma godina. Podsećam da se ceo kraj nalazi pod prvim, najvišim stepenom zaštite, što je proglasila Vlada Republike Srbije. Zato se radi se isključivo po merama struke, zaštitara i, uz puno uvažavanje mišljenja pre svega ljudi koji žive u tom delu grada. Ne može se raditi brzo, jer su pojedine kuće iz 19. veka te svaka zahteva poseban pristup, ali uz strpljenje i učešće vlasnika i koordinaciju svih učesnika, verujem da projekat možemo da završimo kao što je planirano. 

Sve kuće koje su u režimu zaštite biće sanirane, odnosno radovi će obuhvatati obnovu krovova, zamenu oluka, uređenje fasada, a u nekim slučajevima i zamenu stolarije.

- Biće rekonstruisana celokupna vodovodna i kanalizaciona mreža, biće postavljena nova rasvete i urbani mobilijar, ulice će biti prekrivene kamenim materijalom, a biće i potpuno drugačije uređen saobraćajni tok - najavio je Mirović. - Kada je reč o zelenilu, prema procenama sada u Almaškom kraju ima između 200 i 250 stabala. Njihov broj će biti udvostručen nakon obnove, što će posebno doprineti lepoti ambijenta.

Mirović je istakao da je projekat izuzetno vredan, jer prvi put, na osmišljen i koordinisan način i nakon dve godine detaljne pripreme, se pristupa revitalizaciji najstarijeg srpskog nasleđa u Novom Sadu.

- Vrednost projekta je nemerljiva, posebno u vremenu urbanizacije, jer će Novi Sad ponovo pronaći svoju dušu, utočište u strogom centru i prvi put, kao što to imaju i drugi gradovi, imati očuvano središte, gde su živeli najznamenitiji ljudi naše srpske nacionalne istorije - pojasnio je Mirović.

Urbanističko-arhitektonskim projektom uređenja prostorno kulturno-istorijske celine Almaški kraj obuhvaćen je prostor površine 22,58 hektara, odnosno 20 ulica i 600 objekata. Najpre je planirana obnova infrastrukture, poput vodovoda kanalizacije, elektro i energetskih instalacija, uključujući i javnu rasvetu. Nakon toga uslediće parterno uređenje, s tim da će dok su ti radovi u toku biti rekonstruisane i fasade i krovovi objekata.

Prvom fazom radova, obuhvaćena je zona u jugoistočnom delu kulturno-istorijske celine, tačnije ulice Zlatne grede, Skerlićeva, Milovana Vidakovića, te deo ulica Save Vukovića, Đorđa Jovanovića i Nikole Pašića, kao i trg kod ulica Zlatne grede i Skerlićeve. 

Urbanističko arhitektonski projekat uređenja Almaškog kraja, koji je izradila Novosadska firma “DBA”, predstavljen je prošle sedmice u KC „Svilara”, a pribavljanje tehničke dokumentacije neophodne za revitalizaciju dela grada, koji predstavlja sam početak Novog Sada, koštalo je gotovo 97,6 miliona dinara s PDV-om (97.548.000).

Većinu ulica Almaškog kraja bi trebalo obnoviti, odnosno rekonstruisati kolovoz i pešačke staze, kao i izgraditi biciklističku stazu u Temerinskoj ulici, a gradski urbanisti su predvideli da raskršće ulica Marka Miljanova, Đorđa Rajkovića, Zemljane ćuprije i Milana Rakića, bude preoblikovano u klasičnu četvorokraku raskrsnicu.

Po rečima direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Novog Sada Siniše Jokića da bi istorijska celina u bila očuvana i zaštićena, neophodno je obnoviti zapuštenu infrastrukturu i sačuvati autentični duh prostora. Iz tih razloga, se kako kaže, javila ideja o izradi Projekta urbanističko-arhitektonskog uređenja, koji će biti realizovan na osnovu sporazuma o zajedničkom investiranju Autonomne Pokrajine Vojvodine i Grada Novog Sada. Realizacijom tog projekta biće stvoreni uslovi za oživljavalje tradicije i kvalitetniji život lokalnog stanovništva ali i za razvoj turističke ponude Novog Sada.

Od utvrđivanja Almaškog kraja za prostorno kulturno-istorijsku celinu do danas su, u okviru višegodišnjeg projekta obnove graditeljskog nasleđa Novog Sada, sređena tri objekta - u Almaškoj 5 i Zlatne grede 10 i 25. Osim toga, počela je rekonstrukcija fasada i krovova na još 14 kuća, od ukupno planiranih 25. Za tu prvu fazu izdvojeno je 100,2 miliona dinara, a ugovor je zaključen s grupom beogradskih i novosadskih firmi - „Ornament-investinženjering“, „Niković kompani“, „Dekorat“, „Gramar“, „NPN“ i „Prima Idea. Konzervatosrko-restauratorski i građevinsko-zanatski planirani su na objektima u ulicama Đorđa Jovanovića 1, 3 i 4, Zlatne grede 20, na uglu sa Đorđa Jovanovića, te Save Vukovića 1, 2, 3, 4, 5, 6, 8 i 10, kao i u Zemljane ćuprije 2 i Skerlićevoj 39.

Jokić ističe da je saradnja građana, ustanova i institucija ključ uspeha, te da bez te saradnje sve što je u vezi s Almaškim krajem, ne bi bilo moguće, a s tim se slaže i predsednik Udruženja građana “Almašani” Marijan Majin. Inače, to Udruženje nastalo je 2005. godine, kao aktivističko društvo koje se borilo da taj kraj ne bude uništen probijanjem bulevara. Ne samo što su uspeli da svoj kraj zaštite kao prostornu i ambijentalnu celinu, Almašani su postigli i da ih jedna od organizacija Saveta Evrope “Faro mreža” primi u svoje okrilje. 

- Želeli smo da sprečimo uništavanje tog dela grada, da tako kažem, urbanističkom ujdurmom, što smo i uspeli, ali se u međuvremenu javila potreba da se građani uključe u rešavanje problema - objasnio je Majin. - Kada se posle 16 godina osvrnemo, vidimo da smo uradili veliku stvar, pre svega jer smo postigli partnerski odnos sa institucijama Grada i Pokrajine. Da bi nešto dobro bilo urađeno, trebalo bi čuti ljude i njihovo mišljenje, kao i napraviti valorizaciju nasleđa. Almašani su najbolji primer kako se od tako malo stiglo do toga da deo grada, koji sublimira nasleđe Novog Sada, postane jedan od najznačajnijih projekta koji će Grad i Pokrajina sprovesti narednih godina.

Silvia Kovač

Jovana Vukašinović