U Singapuru zabranjene žvake, u Milanu obavezan osmeh

Hamurabijev zakonik, napisan u 18. veku pre nove ere, bio je zasnovan na takozvanom Talionovom zakonu, utemeljenom na izreci „oko za oko, zub za zub“. Prilikom „deljenja pravde“ po ovom principu nametnuta norma morala je biti pravedna, a kazna proporcijalna zločinu. Jedno od pravila koje je vladar Starog vavilonskog carstva utvrdio u svom zakoniku glasilo je ovako: „ako bi slobodan čovek ispraznio oko sina drugog slobodnog čoveka, njegovo bi se telo zauzvrat ispraznilo“. Tako se, u ovom slučaju, pomenuti izraz može tumačiti kao pokušaj potrage za pronalaskom proporcionalnosti između izvedene akcije i odgovora na nanesenu štetu.

Kada se neki propisani zakon proceni kao suviše strog, uz njega se obavezno nađe i atribut „drakonski“. Prvi pisani zakonik u Atini, koji je u sedmom veku pre nove ere sastavio Drakon, nastao je kao posledica aristokratske zloupotrebe atinskog usmenog prava. Podatak da je prema Drakonskom zakoniku za većinu krivičnih dela izricana smrtna kazna, opravdanje je za negativnu reputaciju, koja prati atinskog zakonodavca. U Plutarhovom delu „Solonov život“ na pitanje zašto je za većinu krivičnih dela izrekao smrtnu kaznu, Drakon je odgovorio da su nju zaslužila ona manja, a za veća ne može da se nađe stroža kazna. Time je njegova doslednost u strogoći ponovno potvrđena.

Mnogi zakoni unutar Dušanovog zakonika, donesenog 1349. godine u Skoplju, podrazumevali su predviđen broj udaraca za učinjeno nedelo. Kazne su se sprovodile u vidu batinjanja, odnosno, šibanja, s tim što je tadašnjem izrazu „prut“ ekvivalent današnji „motka“. Tako su za javno pijančenje prestupnici bili kažnjavani sa 30 udaraca prutom, a za upad na tuđi posed sa 100 udaraca. Prema čuvenom zakoniku, svako ko je fizički napadnut imao je pravo da u prisustvu „organa reda“ sam izudara napadača predviđenim brojem udaraca. Doslovno praćenje izreke „oko za oko, zub za zub“ iz ugla sadašnjeg vremena krajnje je nazadno i primitivno, ali s druge strane, zakoni doneseni za vladavine Dušana Silnog u odnosu na neke evropske iz tog vremena, bili su avangardni. Njegov zakonik bio je jedan od retkih, koji je predviđao i regulisao nasledno pravo žena i ženske dece, a činjenicu da je Srbija često bila mesto prekidanja tradicije strogih i morbidnih zakona potvrđuje i podatak da je javno spaljivanje žena, koje su kategorisane kao veštice, u Evropi zabranjeno čak 100 godina nakon što je isto učinjeno u našoj zemlji.

Zakoni doneseni u moderno doba često su podsetnik da čovečanstvo nije mnogo napredovalo. Među njima je mnogo besmislenih, strogih i morbidnih zakona, formiranih tako da krše i osnovna ljudska prava. Prema tome, pre nego što odlučite da otputujete na novu i daleku destinaciju, nije dovoljno da se prethodno upoznate sa klimatskim uslovima, smeštajem i troškovima koji vas očekuju, već i sa pravilima date zemlje, koja su mogu biti paradoksalna.

Jedan od najtežih saobraćajnih kazni u Holandiji jeste šetnja stazom za bicikliste. Mada je u našem gradu biciklizam izuzetno razvijen i popularan, a mnogim je Novosađanima ovaj dvotočkaš i osnovno prevozno sredstvo, strogo kažnjavanje takvog prestupa deluje nam „drakonski“.

Kada odlučite da otputujete u Italiju, tačnije, Milano, neophodno je da se prethodno naoružate osmehom. Prema milanskom zakonu obavezno je osmehivati se u svim delovima grada. Od ovog zakona izuzeti su zaposleni u bolnicama, posetioci bolnica i ljudi koji prisustvuju sahranama. Kršioci zakona u obavezi su da plate kaznu koja može iznositi i do 100 evra.

Singapurski zakon, koji je 1992. godine stupio na snagu, zabranjuje konzumaciju žvakaćih guma u celoj zemlji. Zakon je donesen zbog želje singapurske vlade da poveća čistoću javnih površina i gradskog prevoza, a 1994. godine dobio je svetsku pažnju kada je jedan američki tinejyer zbog konzumacije žvakaće gume osuđen na bičevanje trskom.

Pre putovanja u daleke Ujedinjene Arapske Emirate sve psovke i ružne reči moraćete da ostavite kod kuće. Nepristojno ponašanje, gestovi i reči strogo su zabranjeni u ovoj bogatoj zemlji. Svako ko prekrši zakon biće deportovan, a u gorem slučaju, završiće u zatvoru.

Zakon koji je od strane državljana Ujedinjenog Kraljevstva proglašen kao najbesmisleniji jeste onaj po kom je zabranjeno umreti u parlamentu ove zemlje. Doneseni zakon portparol parlamenta jednom prilikom prokomentarisao je ovako: „Ljudi, koji rade ovde i koji su upoznati sa ovim zakonom, smatraju ga neosnovanim“.

Najsvežiji pokušaj formalne zabrane ropstva i prinudnog rada u zatvoru odigrao se pre nekoliko dana u SAD-u. Birači u tri američke zemlje glasali su u korist ove zabrane, dok su u Luzijani, koja je nekada bila robovlasnička država, birači odbili ustavni amandman koji reguliše to pitanje. Ovo se može okarakterisati kao odgovor na pitanje koliko je čovečanstvo zaista iskreno u nameri da napreduje, kao i da je samo poimanje progresa u svesti pojedinca krajnje diskutabilno.

Dragana Klašnja