Zre­nja­nin: Mateja školovanje i sportsku karijeru nastavio u Kanadi

Mateja se početkom septembra ove godine preselio na drugi kontinent, gde je upisao opšte studije na Univerzitetu Ambrose i zadužio dres ekipe Ambrose Lions, koja se takmiči u ACAC ligi. U pitanju je najmlađa ekipa u celoj ligi.

– Stvarno je odlično ovde, zaista sam prezadovoljan. Svi su fini prema meni, uvek mi izlaze u susret i žele da pomognu. Mnogo mi pomažu i moj pomoćni trener Nikola Ivanović i njegova porodica, na čemu sam im neizmerno zahvalan – priča za “Dnevnik” Mateja Vukić.

Ovaj mladi košarkaš je rođen 9. februara 2004. u Zrenjaninu. U rodnom gradu je završio Osnovnu školu “Đura Jakšić”, kao i prve dve godine u Zrenjaninskoj gimnaziji. Preostale dve godine je, zbog sportskih obaveza, završio u Srednjoj školi “Ušće” u Beogradu. Košarkom je počeo da se bavi u drugom razredu osnovne škole, upravo u toj obrazovnoj ustanovi, kod nastavnika Damjana Vite Soje. Nakon toga je prešao u Košarkaški klub Zrenjaninac, kod nedavno preminulog čuvenog zrenjaninskog trenera Roberta Boljoša. U šestom razredu osnovne škole je zaigrao za KK Petrovgrad, kod trenera Marka Skoka i Stanoja Novakovića - Tonija.

– Tu sam stekao baš puno prijatelja, sa kojima se i dan danas družim. Mislim da vredi da ih spomenemo. Jedan od njih je naš kapiten Jovan Bogdanović, sa kojim sam išao u prve dve godine srednje škole. U pitanju je lider sa kojim smo osvojili sve što smo mogli da osvojimo. Onda su tu i Luka Paunov i Marko Šarenac, drugari za ceo život, koje sam upoznao preko košarke. Kada je reč o članovima te ekipe, ima nas od Subotice preko Španije do Kanade. I sada, dok sam u Kanadi, čujem se sa njima na dnevnom nivou – ističe Mateja. 

Sa 15 godina je naš mladi sagovornik pozvan na probu u Megu. Kada su u ovom klubu videli kakav je pod obručima, odlučili su da ga zadrže. Zato se Mateja preselio iz Zrenjanina u Beograd, kako bi igrao za kadete i juniore Mege.

– Trener u kadetskoj selekciji mi je bio Veselin Petrović, zaista neverovatan čovek. Imao sam puno prilika, šansi i minuta na terenu, ali nisam to iskoristio na pravi način. Onda je došla i naredna sezona, u kojoj sam nastupao isključivo kao junior. Trener kog ne vredi ni pominjati nije imao nameru da mi pruži šansu da se dokažem na terenu, pa sam polako odustao od Mege – priseća se Vukić.

Sa 17 godina, na početku takmičarske sezone 2021/2022, odlučio je da se vrati u Košarkaški klub Petrovgrad iz Zrenjanina.

– Trener Milan Bosnić, u dogovoru sa Tonijem, stavio me je na poziciju plejmejkera. Usledila je prva utakmica i tada se nisam upisao u listu strelaca, ali sam imao dobrih desetak asistencija. Sve je krenulo na bolje, jednostavno sam bio srećniji u životu, iako smo znali da se završavaju sezona iz snova i srednja škola. Morao sam da gledam šta dalje. Odlučio sam da ne odustanem ni od škole ni od košarke – navodi Mateja.

Prema njegovim rečima, u Srbiji nije baš izvodljivo igrati košarku na ozbiljnom nivou i studirati, ali u Americi ili Kanadi već jeste. To je bio prelomni argument prilikom donošenja važne životne odluke.

– Upoznao sam Nikolu Ivanovića, sada mog pomoćnog trenera u Kanadi, koji me je povezao sa trenerom Nilom. Trener Nil mi se javio i rekao da je baš zainteresovan da dođem da igram za Ambrose. I sve je jednostavno išlo jedno za drugim. U početku je bilo baš teško, jer se mnogo brže igra, ali sam se već navikao na to. Sada sam prezadovoljan minutažom i ulogom u ekipi. Prvih nekoliko utakmica nisam bio aktivan u napadu, a u poslednjim sam imao solidnu statistiku. Na jednoj od njih sam ubeležio 16 poena, sedam asistencija i pet skokova – navodi mladi zrenjaninski košarkaš Mateja Vukić.

Željko Balaban