Izmenom zakona i zajedničkim delovanjem do manje saobraćajki

Pod sloganom "Život, a ne sećanje", na skupu u Beogradu navedeno je da ukupan broj smrtno stradali i povređenih u saobraćajnim nezgodama za pet godina premašuje 102.000 ljudi, i naglašeno da je reč o velikom društvenom i problemu sa kojim se suočavaju porodice i prijatelji stradalih.



Direktor republičke Agencija za bezbednost saobraćaja Branko Stamatović poručio je da je reč o globalnom kao i problemu u Srbiji te da nije reč o statistici stradalih, jer su iza brojki - ljud.



Zahvalio se subjektima u sistemu, posebno MUP-u na dosadašnjim akcijama, i istakao značaj uključenih promotera koji na osnovu ličnih priča i gubitaka pomažu da prevencija bude jača.



Stamatović je ocenio da se samo koordinisanim radom svih subjekata, uključujući i lokalne samouprave i akademsku zajednicu, može do rezultata.



Predložio je da se krene u izradu novog Zakona o bezbednosti saobraćaja koji će biti alat da se omogući dodatna zaštita učesnika u saobraćaju, kao i nove nacionalne strategije bezbednosti.



"To su prve mere da smanjimo stradanje, i dostignemo viziju i cilj, da stradale dece u saobraćaju bude", rekao je on.



Poručio je i da treba da učimo na tuđim greškama, da budemo pažljiviji u saobraćaju, da živimo zajedno, a ne da se sećamo.



Otac poginulog dečaka Pavla, Saša Stanković, rekao je da je bez sina ostao jer ga je na pešačkom prelazu ubio alkoholisani vozač ubica, koji je prethodno u vožnji počinio više prekršaja.



Naveo je da je taj vozač osuđen na tri godine, a da mu je kao olakšavajuća okolnost uzeto u obzir jer nije osuđivan, i naglasio da je protiv istog vozača kombija ranije vođen postupak zbog alkohola i bekstva sa lica mesta.



Stanković se založio, zbog sve dece i bezbednosti učesnika u saobraćaju, da se pooštri kaznena politika protiv ovakvih vozača.



Založio se za promenu propisa, kako bi se oni efikasnije tretirali kao vozači ubice, i dobijali kazne preko 10 godina zatvora.



Naveo je da se takva dela trebaju tretirati kao kvalifikovana ubistva, kroz pooštrenu kaznenu politiku.



"Kroz minorne kazne pogrešna se poruka šalje, to mora da se menja", rekao je Stanković.



Poručio je i da bi dok se kaznena politika ne promeni, pravosuđe trebalo da ide ka maksimalnim kaznama u okviru zakona.



"Ne smemo da šaljemo poruku pijanima i bahatima, ubicama naše dece, da će lako proći i brzo izaći iz zatvora", rekao je on.



Stanković smatra da postoji volja naroda i javnosti za pooštravanje kazni, te da ako postoji volja institucija, to može brzo da se reši.



Novinarka Dea Đurđević, koja je i sama žrtva saobraćajne nezgode, obraćajući se u ime preživelih ocenila je da je svaka saobraćajna nezgoda odgovornost društva.



Ocenila je da bi društvo trebalo da stavi bezbednosnu kulturu na prvo mesto i da poštovanje saobraćajnih propisa bude "in".



Đurđević je rekla da je, pošto smo svi u saobraćaju, edukacija potrebna svima.



Kao invalid apelovala je i da se poštuju prava invalida, navodeći da bi "oko sokolovo" u Beogradu trebalo da kažnjava i one koji parkiraju na mesta za invalide.



Đurđević je poručila da se radom na preventivi može usaditi u glave građana koliko odgovornost u saobraćaju čuva živote.



Govorila je o značaju angažovanja javnih ličnosti i medija, a kao ključne za manje posledice saobraćajnih nezgoda kada se dese navela je brzo zajedničko angažovanje hitnih službi, jer su nekada sekunde u pitanju.



Načelnik Uprave saobraćajne policije MUP-a Slaviša Lakićević ocenio je da smo kao društvo skloni da podcenimo opasnosti i rizike u saobraćaju.



Rekao je da godišnje u Srbiji bude više od 3.000 povređenih u saobraćajnim nezgodama.



Ocenio je da je pored sećanja na žrtve, neophodna pomoć porodicama kao i smanjenje opasnosti u saobraćaju, za šta je neophodan zajednički rad svih subjekata.



U ime MUP-a, on je obećao još predaniji rad i trud kako bi se broj saobraćajki smanjio, i to kroz represivno i preventivno delovanje, a na posebno rizičnim deonicama puteva.



Predstavnica Transportne zajednice Tatjana Jovanović, rekla je da je u 2021. godini na prostoru zemalja Zapadnog Balkana u saobraćaju poginulo 1.255 lica, što je više nego godinu dana ranije.



Ocenila je da Srbija u regionu čini puno i predvodi aktivnosti usmerene ka većoj bezbednosti saobraćaja, ali da sve zemlje zajedno moraju radi više na tom polju.



Poručila je da vlade, civilno društvo i privatni sektora, treba da se obavežu da sprovedu mere kako bi zajedno imali bezbedan sistem za sve učesnike u saobraćaju.



Jovanović je ocenila da su primena zakona u saobraćaju, istraga posle sudara, i građanska odšteta, deo istog pravosudnog sistema, te da harmonija unutar delova sistema, vodi do manje nesreća.



Sekretar za saobraćaj grada Beograda Nikola Tatović apelovao je na promenu navika i veće poštovanje svih saobraćajnih propisa, kako bi nezgoda i žrtava bilo manje.