Arhiv grada: Majčinska briga dobrotvorke Jelene Kon

Tako je Jelena Kon posle Prvog svetskog rata 1925. godine, vođena idejama humanizma i solidarnosti, osnovala organizaciju „Kora hleba” kako bi pomagala siromašnim sugrađanima u posleratnoj ekonomskoj krizi, a posebnu brigu je vodila o siromašnoj i deci bez roditeljskog staranja, kojima je obezbeđivala po jedan obrok dnevno. Kako objašnjava direktor Istorijskog arhiva grada Petar Đurđev, u okviru Društva je od 1932. godine radilo i obdanište.

– Osim kuhinje i celodnevnog boravka, Društvo je pružalo i uslugu zdravstvene zaštite dece, pošto je za to doba imalo modernu, pedijatrijsku podršku odojčadi, u vidu odgovarajuće mlečne formule namenjene njihovoj ishrani – kaže Đurđev. – Jelena je organizovala koncerte vrhunskih muzičara, a sav prihod je namenjivala mališanima i majkama. Zna se da su na njen poziv, a u korist „Kore hleba”, nastupali Bronislav Huberman 1928. godine, Artur Rubinštajn i Paul Hindemit 1929. godine, a Gudački kvartet iz Drezdena 1936. godine.

Za samo nekoliko godina Društvo je izraslo u najznačajniju humanitarnu organizaciju u Novom Sadu, pa je zahvaljujući donacijama, „Kora hleba” 1933. godine dobila svoju zgradu u Ulici Sonje Marinković. Sa desne strane ulaza u zgradu danas se nalazi spomen-ploča na kojoj piše: „Ovu zgradu podigla je dobrotvorka Jelena Kon da služi deci Novog Sada. Jelena Kon ubijena je u Novosadskoj raciji 1942. godine”.

Tragična sudbina Jevreja

Dobrotvorka Jelena Kon rođena je 1. septembra 1882. godine u austrijskom gradu Ajzenštatu. Za novosadskog veletrgovca Josifa Julija (Žila) Kona udala se 1904. godine i preselila u Novi Sad. Sa suprugom je živela u centru grada, u Ulici kralja Aleksandra, a u godinama nakon Prvog svetskog rata, kako nije imala dece, okrenula se humanitarnom radu.

Iako poznata humanitarka, vođena kroz život nesebičnošću i idejom univerzalnog dobra, Jelena Kon ubijena je sa mužem u Novosadskoj raciji, januara 1942. godine, samo zato što je bila Jevrejka.   

– Zgrada je izgrađena po nacrtu arhitekte Đorđa Tabakovića, po konceptu moderne s visokim prizemljem, dva sprata i čak 57 prostorija – objašnjava Đurđev. – Na uličnoj fasadi korišćeni su veštački kamen, metal, staklo, a karakteristična je i po horizontalnom nizu prozora, koji je u središtu prekinut  zastakljenom vertikalom stepenišnog prostora. Iznad ulaza u zgradu, po ideji Jelene Kon, postavljen je spomenik „Majka i dete”, rad vajara Mihalja Kare.

Otkad je sagrađena, zgrada nije menjala svoju namenu, osim u jednom trenutku, nakon 1948. godine, kada je nacionalizovana i preuređena u Pokrajinsku dečju bolnicu.

S. Kovač