Ko može i ima, mesečno prosečno uštedi 5.500 dinara

Tu priliku, sugurno je, mnogi su iskoristili, a mogu još uvek, pošto su mnoge banke ovu akciju produžile na ceo mesec. Tako su sada kamate u zavisnosti od vremena oročenja, od oko jedan odsto pa i do 3,50 odsto, a pre šest meseci kamate na depozitne stope bile su mnogo niže i iznosile 0,7 procenata.

Dakle, onih koji imaju dovoljno novca da ga štede ima, a to pokazuje i to što građani Srbije, u proseku, mesečno štede oko 5.500 dinara. Oni koji to čine najčešće novac ostavljaju na stranu za situacije u kojoj bi im mogao zatrebati, pokazalo je tradicionalno godišnje istraživanje Erste grupe o štednim navikama građana Srbije, a ono je pokazalo i da je građana koji uopšte ne štede sada gotovo 10 odsto manje nego 2018.

Istraživanje je pokazalo i da skoro 70 odsto građana Srbije smatra da je ostavljanje novca na stranu veoma važno, ali bi voleli da mogu više da uštede pošto je tek četvrtina zadovoljna iznosom koji mogu da sačuvaju. Prosečna mesečna ušteđevina ili uložena suma ove godine iznosi 5.516 dinara, što je malo manje nego prošle godine, ali je skoro 1.400 dinara više u odnosu na period pre sedam godina. Ovo istraživanje je dalo očekivani odgovor na pitanje zašto se štedi - da bi se sačuvao novac za situacije koje se ne mogu predvideti. Naime, u kontekstu globalne ekonomske krize, najviše onih koji štede na to se odlučuju kako bi formirali fond za teška vremena i hitne slučajeve - 53 odsto, a na drugom mestu je stvaranje rezervi za porodicu - 45 odsto. Fond za starije životno doba pravi 22 odsto anketiranih, a za obrazovanje i obuku pet odsto. Štediše motiviše i čuvanje novca za odmor - 23 odsto, nabavku telefona ili televizora - 11odsto i veće kupovine, poput auta ili stana, 10 odsto. Istraživanje je dalo odgovor i na pitanje koliko je onih koji uopšte ne štede - 43 odsto.

Među onima koji štede najzastupljeniji štedni ili investicioni proizvod i dalje je životno osiguranje jer ga koristi 13 odsto građana. Slede štednja po viđenju i oročena štednja s 11, odnosno osam odsto. Međutim, od 2020. godine svaki od ovih oblika štednje beleži blagi pad, a sve je zastupljenija štednja u gotovini kod kuće ili u sefu jer takav vid štednje praktikuje 32 odsto građana, odnosno 10 odsto više nego pre dve godine.

U poređenju s prethodnim istraživanjima, ovogodišnje je pokazalo da je veći procenat građana koji kažu da im se finansijska situacija pogoršala u proteklih nekoliko godina. Tako se izjasnilo 45 odsto anketiranih, za 40 odsto je ostala nepromenjena, a 10 procenata ocenjuje da je bolja nego što je bila.

Istraživanje se dotaklo i inflacije kako bi se uvideo uticaj poskupljenja osnovnih proizvoda i usluga na budžet potrošača. Čak 57 odsto anketiranih odgovorilo je da su prilično ili veoma pogođeni rastom cena, a 87 procenata je primorano da smanji ličnu potrošnju mnogo, prilično ili pomalo. Samo je dva procenta građana koje inflacija uopšte ne pogađa.

U istraživanju su anketirani istakli da su banke na prvom mestu među institucijama koje bi trebalo da pruže informacije i znanja o finansijskim temama. Naime, čak 54 odsto građana tako je odgovorilo, a to je za osam procenata više u odnosu na prošlogodišnje istraživanje. Osim banaka, kao izvor informacija građani su izdvojili porodicu - 40 odsto, medije - 32, Ministarstvo finansija - 30 odsto i škole - 27 odsto. 

Svega petina građana misli da su dobro informisani o finansijskim temama i bankarskim proizvodima uopšte. Na skali od jedan do pet oko 40 odsto njih ocenjuje svoje opšte znanje iz ove oblasti ocenom tri. Kada je reč o investicionim proizvodima koji nose određeni rizik, poput akcija, obveznica i fondova, za većinu su i dalje nepoznanica jer čak 84 procenta anketiranih o njima zna veoma malo ili nimalo. I pored toga, trećina anketiranih ima pozitivno mišljenje o ulaganju novca u ove proizvode, posebno građani stari od 15 do 34 godine. Ipak, mali procenat njih spreman je na rizik i eventualne gubitke – osam odsto, dok je 80 odsto opreznih.

D. Mlađenović