U toku obnova krovnog pokrivača na dvorcu Dunđerski u Kulpinu

Prepušten zubu vremena, usled nerešenih pravno -imovinskih pitanja dvorac je, nažalost, postao bleda senka nekada raskošnog zdanja poznate novosadske porodice, građenog u klasicističkom stilu.

Ipak, uskoro će se to promeniti pošto je u toku prva faza sanacije objekta, koja obuhvata građevinsko – zanatske i konzervatorsko restauratorske radove i biće završena krajem godine, dok je ugovor, koji je zaključen sa izvođačem radova u avgustu, vredna je 31,8 miliona dinara. Druga faza radova je planirana za sledeću godinu kada će biti uređeni fasada, parket, zidovi i plafoni, stepenište i zid na ulazu koji je se obrušio. Nameštaj s postavke je na restauraciji, dok radnici trenutno zamenjuju horizontalne i vertikalne oluke, limene delove dimnjaka i trema, kao i krovni pokrivač, koji će biti u dve boje - tamno crvenoj i sivoj. Uslediće i konzervatorsko - restauratorski radovi na krovnoj atici sa dekorativnim poljima, vazama i urnama s postoljem, a radi se i na malterisanju simsa i dimnjaka. Zanimljivo je da su angažovani majstori iz Turske, koji su iskusni i odlično se snalaze i razumeju vojvođansku arhitekturu.

Kako objašnjava Filip Forkapić da nije bilo obnove, stručnjaci možda nikad ne bi došli do zanimljivog otkrića.

- Na ulaznom tremu bile samo dva stuba što je kod konzervatora i akademskog vajara Bobana Jovanovića i njegove koleginice Nataše Petrović probudilo sumnju – otkriva Forkapić. - Pregledom starih fotografije iz štampe, iz prve polovine 20. veka ustanovili su da su se na ulazu, iznad stubova, nalazile ukrasne kugle, koje će se ponovo, nakon više decenija, naći na svom mestu kad radovi budu završeni.

- Najveće probleme izazivalo je prokišnjavanje, zbog čega se parket na nekoliko mesta u dvorcu podigao. On je jedinstven i vredan, jer se radi o takozvanom „versajskom tipu“, koji se sastoji od precizno izrezanih geometrijskih blokova koji formiraju celinu, odnosno ploču. Posebnost se ogleda i u tome što su šare drugačije u svakoj prostoriji. Takođe, zbog vlage su izuzetno oštećeni plafoni i zidovi s kojih se ljušti farba, kao i fasada i stolarija. Sa zadnje strane dvorca deo betonskih greda, iznad kupola, je u toliko lošem stanju da postoji opasnost da se obruše – nabraja kustos Poljoprivrednog muzeja u Kulpinu Filip Forkapić. – Bilo kakve popravke, radove i uređenje koči nerešeno imovinsko - pravno pitanje, odnosno postupak restitucije. Tek kada to bude rešeno moćiće se pristupiti sveobuhvatnoj obnovi, čak i drugih objekata. Postoji potomok porodice Dunđerski, koji ima pravo na ovaj kompleks, a koji je voljan da u budućnosti ustupi dvorac za javnu namenu odnosno muzeju, te se nadamo da će nekadašnji dom Dunđerskih dočekati bolje dane.

Veliki dvorac je izgradila porodica Stratimirović 1826. godine, 1863. ceo kompleks prodat je mađarskom plemiću Mateju Semzeu, a posed je 1889. godine kupio veleposednik i industrijlac Lazar Dunđerski. On ga je 1912. godine rekonstruisao prema nacrtima arhitekte Momčila Tapavice. Nakon Drugog svetskog rata dvorac je nacionalizovan, iznet je nameštaj i ostala su tri lustera i četiri zidne slike. Poljoprivredni fakultet iz Novog Sada je konkurisao za potrebe osnivanja Poljoprivrednog muzeja što se i dogodilo 21. januara 1993. godine i koji je tada bio jedini takav muzej u Jugoslaviji, a danas u Srbiji.

U okviru kompleksa su takozvani veliki i mali dvorac (jedini preostali od četiri izgrađena 1750 – ih godina), te konjušnica, kovačnica i mašinska radionica, upravna zgrada, i magacin za hmelj, kao i park površine pet hektara dok je ispred dvorca francuski park u kom je postavljeno 11 bista, među kojima je mitropolita Stefana Stratimirovića, Lenke Dunđerski i Laze Kostića.

Silvia Kovač