Kućni poslovi višestruko vredni, ali neplaćeni
Plata žena za kućne poslove – staranje o članovima domaćinstva, održavanje domaćinstva, rad za zajednicu, kada bi se isplaćivala, bila bi 72.000 dinara (neto) na mesečnom nivou.
To je rezultat istraživanja novosadske Akademije ženskog preduzetništva, rađenog od aprila do juna ove godine, na uzorku od 343 žena iz Subotice, Sombora, Vrbasa, Kule, Bača, Bačke Palanke i Beočina.
Kako je rekla direktorica te Akademije Jana Hudecova Zabunov, cilj istraživanja bio je da se utvrdi monetarna, ekonomska i društvena vrednost neplaćenog rada žena, da se neplaćeni rad prepozna kao diskriminatorna praksa i formulišu i prepoznaju mere koje će smanjiti i eliminisati obim neplaćenog ženskog rada.
Prosečna vrednost neplaćenog rada žena je 600 dinara po času. Pošto žene najčešće rade četiri sata dnevno, te je njihova „dnevnica” 2.400 dinara. Kada se sve sabere, mesečna naknada za rad žene treba da bude 72.000 dinara.
Najviše vremena žene odvajaju na kuvanje obroka, potom na čišćenje i spremanje, zatim peglanje, pranje sudova, nabavku, veš, usisavanje... Što se tiče cena tih neplaćenih poslova u opštini Vrbas, sat peglanja ceni se između 500 i 600 dinara, kuvanja, čišćenja i spremanja do 500, a nabavke i plaćanja računa između 300 i 400 dinara. S druge strane, u Subotici, sat brige o nepokretnim starijim osobama i deci ceni se 1.200 dinara, nabavke i plaćanja računa 600 dinara, a isto toliko košta i sat čišćenja, spremanja, peglanja i kuvanja.
– Nakon spremanja kuće, žene se najviše brinu o članovima porodice, mi smo to uspeli da izračunamo, kako bismo predložili mere koje lokalne samouprave mogu preduzeti – objasnila je Hudecova Zabunov. – Tim merama, mogao bi se smanjiti obim neplaćenog rada žena i omogućilo im se da nađu prostor za privređivanje ili, jednostavno, da imaju više vremena za sebe, decu... Zalažemo se i da se takav rad uračuna u radni staž, naročito kada su žene domaćice.
Istraživanje „Ekonomska vrednost neplaćenih poslova u domaćinstvu i neplaćenih usluga u zajednici na lokalnom nivou” rađeno je u okviru projekta „Od neplaćenog do plaćenog i vidljivog ženskog rada”, koji su podržali „UN Women „ i delegacija Evropske unije u Beogradu.
Iz Akademije ističu na to što više od 55 odsto žena nisu vlasnice kuće ili stana, pri tome su samo 16 odsto njih suvlasnice.
Takođe, samo 27 odsto žena poseduje automobile, te u Akademiji ženskog preduzetništva smatraju te podatke alarmantnim.
D. Andulajević