Balkanska prestonica šargarepe je Begeč

Po šargarepi povrtari iz Begeča ubrajaju se već godinama unazad u najveće na Balkanu, a ove sezone imaće je oko 30.000 tona.

Očekuju da će celokupan rod prodati do novog roda, dogodine i da će je do zime i izvaditi, jer ovo povrće ne trpi veliku hladnoću.

U zemlji može da ostane pri temperaturi ne višoj od minus šest, sedam stepeni.

- Begečani su šargarepu 2017.godine zaštitili oznakom geografskog porekla, ali taj sertifikat neće nositi celokupan ovogodišnji rod, već će markicu sa oznakom geografskog porekla imati šargarepa posejana između 150 i 180 hektara, čiju je setvu i razvoj kontrolisala setrifikaciona kuća za kvalitet - naglašava za „Dnevnik„ direktor Opšte zemljoradničke zadruge „Begečki povrtati” Goran Zec.

Celokupan rod, kaže direktor, otići će, osim na domaće tržište, i u sve bivše jugoslovenske republike i u zemlje u okruženju.

Seme šargarepe iz Francuske i Holandije

- Begečki povrtati seme kupuju iz uvoza, uglavnom iz Francuske i Holandije. Po hektaru treba im oko 1.000 evra za seme, plus novac za đubrivo, trake za navodnjavanje, i drugu agrtehniku - navodi direktor Opšte zemljoradničke zadruge „Begečki povrtari” Goran Zec.

Napominje da proizvođači imaju vadilice; što im znatno umanjuje troškove za radnu snagu.

Direktor naglašava da je ove godine zbog velike suše povrtarima višestruko povećan trošak za vodu i struju jer se šargarepa, praktično, navodnjavala neprekidno.

- Tako je godinama - ističe direktor Zec i navodi da povrtari u Begeču godinama seju šargarepu na približno istim površinama, i da se može reći da istrajavaju i ne daju primat drugim proizvođačima sa Balkana i šire.

Zec navodi da se u Begeču seje više šargarepe nego u celoj Hrvatskoj, a da se posle nas po proizvodnji izdvajaju Poljska i Turska. Naš sagovornik skreće pažnju na to da se šargarepa ne seje samo u Begeču, već se njome bave i povrtari u drugim mestima u Srbiji, ali da je seju na dalekom manjim površinama. - Njihova proizvodnja, uglavnom, pokriva potrebe pijaca - naglašava direktor.

Po rečima direktora Zeca, ovogodišnji rod je solidan. - U proseku 50 do 55 tona po hektaru, a i cena je zadovoljavajuća, 40 dinara naveliko košta kilogram, premda, kako sezona odmiče, sve više povrtara je vadi, pa cena polako pada.

- Ova godina je za šargarepu, kao i za druge poljoprivredne kulture, bila loša -naglašava Zec. - Ali svi proizvođači imaju sisteme za navodnjavanje pa ih, s te strane, suša nije brinula. Međutim, visoke dnevne temperature bile su previsoke za šargarepu, pa su listovi žuteli i otpadali.

Z. Delić