"Dnevnik" u selu kroz koje se ne prolazi - Stari Slankamen

Kao jedan od najvećih problema sa kojim se ovo mesto u opštini Inđija suočava, jeste lagano, ali nažalost sigurno, opraštanje od najveće evropske reke, koja će staroslankamenačku obalu učiniti dužom za bar 500 metara, čineći od nje močvarno područje i time uništavajući sav turistički potencijal koji ima.

- Imamo čuveni izvor slane vode koji se koristi za banjsko lečenje, dok višak odlazi u Dunav – kaže predsednik Saveta Mesne zajednice Dmitar Prlić, dok sedimo u saletli kraj crkve Svetog Nikole, koja datira iz 15. veka i predstavlja najstariji pravoslavni hram u Sremu, a koji je još uvek u funkciji. – Jeste, imamo taj primorski šmek i moglo bi dosta toga da se učini na bazi turizma. U planu je da se napravi šetalište na Dunavu, predlog je usvojen, ali se zbog celokupne situacije još nije relaizovalo. Takođe, poslednjih desetak godina je dosta napravljeno, asfaltirane su ulice, malo smo „zategli” selo, naravno da to sve nije dovoljno, ali bolje išta nego ništa. Trebalo bi da popravimo infrastrukturu, da stare kuće doteramo u red, a i kanalizacija nam je jedan od prioriteta.

U Natoševićevoj ulici nalazi se nekadašnja rodna kuća Đorđa Natoševića ili, bolje rečeno, zarasli i urušeni ostaci doma našeg lekara i prosvetitelja iz 19. veka. Kako se vremenom urušila, sama od sebe, ne samo da ruži ulicu u kojoj se nalazi, već podseća meštane i brojne turiste na posledice koje nastaju nemarom i nepoštovanjem nečega čime bi trebalo da se dičimo.

- Ovo je sramota, zar ovako da izgleda rodna kuća Đorđa Natoševića po kom nam se zove osnovna škola, taj naziv nose i biblioteka i škola u Inđiji, čak i jedna škola u Novom Sadu – uzvikuje razočarana Milica Gašparić, koja živi u zgradi prekoputa. - Rekla sam da bi najbolje bilo da se sve sruši i da se napravi spomenik, stavi ploča, tri klupe, malo trave i ništa više. Ali su se odjednom pojavili neki naslednici od kojekuda, a je l’ plaćaju porez? Je l’ vode računa? Ja lepo živim, ali ne mogu ovo da gledam, kad dođu turisti sakrijem se od sramote.

Premda se čini da bi u Starom Slankamneu sve moglo da bude idealno, naročito za život, u ovom selu prespava svega oko 250 meštana. Osnovna škola do četvrtog razreda broji možda tri-četiri đaka, ali je zato sve teže naći kuću na prodaju, a o vikend naseljima i da ne govorimo.

- Starom Slankamenu pripada oko 5.000 vikendica, a što je bliže vodi, to je više interesanata, najviše se tu i stacioniraju – kaže Prlić, te nabraja koje su sve javne ličnosti u ovom kraju pronašle svoju oazu. - Najlepše je to što je ovo mala sredina, svak’ svakog zna, a i voda, ona opušta, ima svoju draž, lepo je živeti pored nje. A to što smo skrajnuti, pa koliko god da je loše, toliko je i dobro, jer ko dođe, dođe s namerom, pa mora da izađe iz auta da bar kamenčić baci u Dunav.

Naravno, ukoliko išta od Dunava i ostane...

Da nije banje u Starom Slankamenu, odnosno Specijalne bolnice „Dr Borivoje Gnjatić”, na ulicama ovog zavučenog sremskog seoceta sigurno ne bi bilo toliko sveta. Pre osam godina, neovisno jedan od drugog, doselili su se Jasmina Selaković s mužem iz Zemuna i Filip Nikčević iz Beograda. Dok je prve na ovu stranu dovela želja za mirnijim životom, Filipa je zdravlje nateralo da se doseli na obalu uz Dunav.

- Ceo radni vek sam radila sa ljudima i preko glave mi je bilo svega, a ovo je mesto baš za opuštanje – kaže Jasmina, priznajući da je prošla kroz nekoliko faza privikavanja na Stari Slankamen. - U početku, prvih godinu dana, jeste mi sve prijalo, a onda sam šizela tri godine jer sam navikla da sam u gradu gde ima ljudi, dok se sad već ponovo navikavam. Kad odem povremeno u Zemun i Surčin, pa kad vidim tamo gužvu i ludilo, shvatim da nisam pogrešila što sam ovde došla.

Sličan stav ima i Filip jer, kako tvrdi, više ne bi ni mogao da izdrži život u Beogradu.

- Otkako sam se rodio živeo sam u Beogradu, a tog divljaštva i yungle mi je dosta! Ljudi nemaju osnovnog vaspitanja. Upravo pričam sa gospođom Jasminom, kontakti između ljudi su nestali, nema više ni udvaranja, nema ničega. Znaš kako, ljudi hoće da ti se nađu, da pripomognu jedni drugima, svi su svesni da imaju svoje probleme i ako mogu da olakšaju svakodnevicu, to i žele. Na „ne” se jako retko kad naiđe, baš ako neko nije u prilici da pripomogne – veli Nikčević, dodajući da mu je trenutno najveći problem što nema pravo na socijalnu pomoć jer živi sa bakom, koja doduše ima malu penziju, te da bi morao da živi sam i da bude „polumrtav” kako bi od države imao pravo na 10.000 dinara mesečno, odnosno „na neku kintu od koje ne bi ni mogao da se sam izdržava”.

- Stari Slankamen je definitivno geografski na najlepšem mestu, a ima mnogo stvari koje ovo selo zaslužuje da bi bilo bolje – naglašava odbornik u Skupštini opštine Inđija i prethodni predsednik Saveta Mesne zajednice Nikola Macura. – Prvo, tu je uređenje obale i rešavanje sprudova koji su nastali izgradnjom regulacije napera još sedamdesetih godina, a to ako se ne reši u narednom periodu, Stari Slankamen će ostati bez Dunava. Kad je ove godine bio nizak vodostaj, mogli smo peške preći do sprudova. Trebalo bi da se pokrene inicijativa i lokalna samouprava ima želju da pomogne, ali njihova su ovlašćena ograničena. Nikad se ne mirim s tim da nam je dobro, jer Stari Slankamen zaslužuje mnogo više i treba da se ulaže da bi sijao sjajem koji je imao još u drugom veku, ali za to svi treba da se više i potrudimo.

Lea Radlovački