Zbog čega smo počeli da se kockamo: Iskonski nagon da se okuša sreća
NOVI SAD: Sreća je apstraktan pojam i u tom smislu je neopipljiva i nematerijalistička, te je tako nezavisna od ljudske ruke. Osim ako ta ljudska ruka ne posegne za kockom ili, eufemistički rečeno, igrama na sreću.
Mnogi ljudi nisu srećni, iz raznih, nenabrojivih razloga, pa je mala uplata na tiketu, dobar lek i dobar povod da srce bar jedared zakuca. Igranje sa srećom, istovremeno, luči veliku dozu adrenalina, pa je nekada to i jedini razlog za neuobičajenu zabavu, dok je nekome motiv isključivo dobra zarada – bez motike leba.
Kako je sistem vrednosti pomeren, tako nam je od malih nogu bliža i kocka kao relevantna životna kategorija. Nekada su ljudi, sedeći za kartaškim stolom ili u nekoj improvizovanoj kockarnici, morali biti spremni i za trčanje, ukoliko im čuvari zakona pokucaju na vrata. Takvi „nelegalni“ kockari tada su bili prinuđeni da krišom okušaju svoju sreću, zavlačeći se po buyacima i podrumima, dok je danas situacija nešto drugačija. Najpopularnije igre na sreću Loto i Bingo, osim što predstavljaju masovnu zabavu u organizaciji Državne lutrije Srbije, oni su stekli i kultni status u istoriji televizije tokom više decenija emitovanja.
Istorija igara na sreću je duga, preopširna i nedovoljno istražena. Rani počeci vezuju se još za period Mesopotamije, gde su, prema pronalascima arheologa uočene kosti životinja koje su korišćene za igre na sreću. Naravno, slede dokazi o instant zabavi žitelja iz Stare Grčke i Rimskog carstva, a kada su njihovi igrači po prvi put bacili kocku, od tada nije bilo više povratka...
Mnogi istorijski izvori ne zaobilaze ni drevnu Kinu, odakle je dosta toga poteklo, pa i karte. Za vreme vladavine dinastije Tang (10. vek) igrala se takozvana „igra listova“ (džezi ge), koja je mnoge istraživače podsetila na karte.
Karte kakve danas poznajemo liče na nekadašnje kineske domine iz 12. veka, koje su se proizvodile od drveta, kostiju i slonovače. Nastanak papirnih kineskih kartica blizak je i veku otkrića karti i u Evropi, pa je tokom davnog 14. veka na našem kontinentu već igrano sa kartama u četiri boje.
Skandinavski kralj „prokockao“ pokrajinu
Idilična Skandinavija nije oduvek bila takva. Na tom poluostrvu, često je vladao duh vandalizma, te su se veoma često vodili krvavi dugogodišnji ratovi. Početkom 11. veka, dva kralja istog imena, Olaf iz Švedske i Olaf iz Norveške nisu mogli, ni diplomatijom ni ratnim dejstvima, da reše jedno teritorijalno pitanje.
Odlučili su da će bacati kockicu i ko bude srećniji biće mu omogućena prevlast u pokrajini Hising. Švedski vladar je, navodno, dobio par šestica, te nagovarajući norveškog kolegu da se dalje ne trudi, ne pomišlja da će i ovaj dobiti par šestica. Posle ponovljenog bacanja rezultat ostaje isti, da bi tek u trećem krugu norveški Olaf odneo pobedu koja mu je donela čitavu jednu pokrajinu.
Neumoljivi rulet, možda jeste nastao kao točak sreće kod već pomenutih Grka i Rimljana, ali njen idejni tvorac, sada u Novom veku, postaje fizičar Blez Paskal (1623 – 1662), koji je samo hteo da osmisli mehanizam neprekidnog kretanja. Kako je i najtraženije penušavo vino – šampanjac, nastalo sasvim slučajno, zaustavljanjem fermentacije vina tokom zimskog perioda i ponovnim buđenjem na proleće, tako je i rulet – poznatiji kao đavolja igra – nakon sopstvenog buđenja ostao neuspavana naprava, koji je mnoge revnosne kockare, pa i buduće zavisnike, ostavio budnim pod velikom dozom adrenalina. Prvobitna verzija ruleta nazivana je američkom, te je kao takva posedovala dve nule, sa manjom šansom dobitka, da bi 1843. godine u nemačkom gradiću Bad Homburg braća Francuzi, Fransoa i Lui Blan, osmisli novu, evropsku (francusku) verziju, koja će imati samo jednu nulu. Njih dvojica su to učinila, kako bi efikasnije uklonili konkurenciju, a njihov izum živi i do dan-danas.
Međutim, džepove kockara, često prazne i slot mašine ili poker mašine, poznatije u svetu kao „jednoručni razbojnici“. Nadimak dobiše zbog velikih mehaničkih poluga na bočnim stranama na ranim verzijama, ali i zbog sposobnosti da isprazne svaki novčanik kao najobičniji lopov. Kompanija „Sitman i Pit“ iz Njujorka, krajem 19. veka razvija mašinu zasnovanu na pokeru, a koja je bila preteča današnjoj slot mašini. Na početku nije postojao mehanizam direktne isplate novca, pa su ponosni dobitnici imali čast da osvoje besplatno pivo, ukoliko dobiju par kraljeva, ili da ih gazda bara počasti cigaretama ili žestokim pićem, ukoliko im se posreći „kraljevski fleš“. Simboli na ovoj napravi, najpre su bili zvono, potkovica, srce, list i dijamant, da bi ih u međuvremenu zamenile voćkice, te su, pored zadržanog zvona, na današnjoj mašini prisutni: limun, trešnje, pomorandže i šljive...
Kladionice su nastale u drugoj polovini 19. veka u Francuskoj, a selidbom na Veliko Ostrvo ova tekovina posebno dobija na popularnosti. Trke pasa i konja ili borba petlova, bili su traženi događaji na kojima su Englezi voleli da se klade – da zarade ili ostave lovu. Kako su ove svetkovine danas proglašene za nehumane i postale nadaleko ilegalne, u modi su klađenja na sportske manifestacije, kao što su fudbal, tenis, košarka i ostali, ali ne zaostaju nimalo ni drugi događaji, pa se sve češće pogađa ko će biti pobednik na predsedničkim izborima ili koji će film da osvoji Oskara.
Aleksandar Čegar