Idealan dan za trčanje, planinarenje i porodičnu šetnju

Start i cilj je bio na Popovici, a kako je za „Dnevnik” rekao Aleksandar Radukin iz Planinarskog smučarskog društva „Železničar”, učesnika je bilo najviše iz Novog Sada i Beograda, a bilo je i gostiju iz regiona. Za trkače su bile obezbeđene tri staze – „mini„ dužine četiri kilometra, „hobi„ dužine deset i „maksi„ dužine 25 kilometara.

– Ljudi različitih životnih dobi i fizičke spremnosti iskoristili su lep, topao dan kako bi uživali u trčanju, planinarenju i porodičnoj šetnji – rekao je Radukin za naš list. – Najduža i dosta izazovna, na momente brza sa jakim usponima je staza od 25 kilometara, a za klince i njihove roditelje smo obezbedili kratku stazu sa malo uspona. 

Ipak, učenik Zoran Knežević, koji je na maraton doputovao iz Beograda rekao je da mu „maksi” staza nije dovoljno duga, i da se nada da će je produžiti na narednim maratonima. Kako kaže, ovo mu je treći put da učestvuje na fruškogorskom maratonu, ali prvi put na jesenjem. U svoju fizičku spremnost nije sumnjao, budući da je trenutno sezona trka, pa se spremao za razne polumaratone, kao i za maraton u Londonu, ali tamo, nažalost, nije uspeo da otputuje.

– Ovo je drugi put da učestvujem na fruškogorskom maratonu i nisam se ni prošlog puta pripremala, jer stanujem u Rakovcu, šetnja i usponi su mi svakodnevica pa imam dovoljno kondicije – rekla je Svetlana Stojanović, koja se na „hobi„ maraton dug deset kilometara uputila sa drugaricama.

Jedan od najstarijih trkača juče bio je šezdesetšestogodišnji Ivan Živković iz Sremske Kamenice, koji je učestvovao u nekim od najpoznatijih i najzahtevnijih maratona – pre desetak dana vratio se sa Londonskog maratona, a prošle godine mediji su pisali o njemu, nakon što je istrčao 42 kilometra dugu trku u Njujorku.

– Na jesenjem maratonu na Fruškoj gori bio sam od prvog, pa do ovog, a učestvovao sam na oko tridesetak prolećnih fruškogorskih maratona – rekao je Živković za naš list. – Staza je lepa,  vreme nas je baš dobro poslužilo. Posle ovog, idem na maraton u Ljubljanu, a trčao sam i u Beču, Rimu i Sofiji.

Spremnosti starijih parirali su juče i mladi. Jedan od najmlađih učesnika, devetogodišnji Maksim Gvozden, kazao je da je trenirao, dizao tegove i umarao se dva meseca kako bi savladao desetokilometarsku trku, za šta je, kako je procenio, potrebno oko dva sata.

D. Andulajević