BRANKO VIDAKOVIĆ: Puno sjajnih glumaca na malom tržištu
Popularnog Branka Baneta Vidakovića imali smo priliku da gledamo u novom domaćem filmskom ostvarenju Filipa Čolovića „Ala je lep ovaj svet“.
Ovaj film, za koji scenario potpisuje Andrej Šepetkovski, koji ujedno tumači jednu od uloga, govori o bizarnom spletu okolnosti koji glavnog aktera, reditelja Batu, koga je dočarao Andrija Kuzmanović, dovodi iza rešetaka. Uz njega u podeli su i Nikola Pejaković Kolja, Andrija Milošević, Branka Pujić, Branka Pujić, Tihomir Stanić, neposredna partnerka mu je Anđelka Prpić dok Batine roditelje tumače Anica Dobra i Branko Vidaković. Bila je to prilika da se u razgovoru sa Vidakovićem osvrnemo na neke od segmenata njegove bogate karijere.
Da se za početak vratimo na akademiju, glumci to vole, ko su bile vaše kolege s klase?
- To je davno bilo. Ja sam diplomirao još ‘83; Maja Sabljić, Lada Skender, Beta Đorevska, i od muškaraca Nenad Ćirić, Ljubivoje Tadić, Vlada Gajović..
I pre završetka akademije bili ste puno angažovani?
- Pa, radio sam dosta. Ja sam Sivi dom snimio praktično na četvrtoj godini akademije.
Ako krenemo od pomenutog „Sivog doma”, i serije „Gore-dole”, pa preko filmova „Još ovaj put” i „Sedam i po”, moguće je pratiti vašu linearnost u tumačenju negativaca?
- Pa, ne znam šta da vam kažem. To je kod nas uvek bilo malo drugačije nego napolju. Ovde ne možete puno da birate posao, mada se u vreme kada sam ja počinjao i snimalo po 20-30 filmova godišnje. Sada se snimi pet do šest filmiva, i to je maksimum.
Znači razlika je ne samo u produkciji, nego i u pristupu?
- U svakom pogledu je velika razlika. Ratna vremena su najpre udarila na kulturu, i najveće štete su nanete tu.
Koji vama lično žanr najviše leži, odnosno koji najviše volite da igrate?
- Pa, šta ja znam. Ja volim da igram sve žanrove. Komedija je jedan dosta težak žanr, mada tako ne izgleda, i uživamo kad napravimo komediju koja zasmejava narod.
Orson Vels je, pored sebe i Čarlija Čaplina, smatrao Pavla Vuisića za najboljeg glumca na svetu. Milena Dravić je jedina od ovdašnjih glumaca uvršćena u svetsku enciklopediju glumaca, imamo par holivudskih polaznika, međutim, gde je, zapravo, mesto naših glumaca na svetskoj sceni?
- Pa, znate šta, mi smo jedna mala zemlja, sa malim tržištem, i mi sa te neke kvantitativne strane teško da možemo da se uopšte poredimo, i da nas primeti neko u svetu. Ali mi imamo - barem smo imali – kvalitetnu školu, i naši glumci su sjajni glumci, sa jednom nesrećom da su rođeni na jednom malom tržištu. Tako da, naravno da je Orson Vels smatrao da je Paja Vuisić najveći glumac koga je on upoznao, zato što je radio sa Pajom Vuisićem. Ja sam osamdesetih radio nekoliko koprodukcija sa Amerikancima, i oni su zaista zapanjeni time kakav glumački kadar ovde postoji, ali ovde imamo taj ograničavajući faktor jezika, ograničavajući faktor male zemlje, i zato ako niste rođeni negde napolju, i nemate strani pasoš, kao na primer Miki Manojlović, ili Ana Sofrenović, ili Anica Dobra, onda teško možete da prođete napolju.
Nemanja Savić