DNEVNIK u selu kroz koje se ne prolazi – Novi Kozjak

I eto vam recepta kako stići do Novog Kozjaka.

A onda, odmah nakon plave table izrešetane zubom vremena na ulazu u selo, nailazite na nevažeće natpise „Ulica Maršala Tita”, jer glavni šor već odavno nosi naziv po Svetom Savi, i sve to na praznim kućama iza rastinja i korova, a koje su još uspravne samo zahvaljujući nekoj valjda univerzumskoj sili koja ne dozvoljava da, pored nekadašnjeg velikana, propadne i krov koji ga još uvek čuva.

Oraha napretek, ljudi sve manje

Kako je Novi Kozjak nekad bio bogato selo, mnoge porodice sa juga Srbije su dolazile tu kako bi se zaposlile. Takav je slučaj i sa Goricom Jović, koja je sa pet godina iz okoline Leskovca došla u Kozjak, u kom je i ostala.

- Ovo je bilo najlepše selo u opštini Alibunar, ali mnogo se promenilo, ljudi odlaze – tvrdi Jović, yepova punih oraha, jer smo je zatekli kako ih skuplja ispred prazne komšijske kuće. - Da vam kažem, slabo imam slobodnog vremena, ali kad nisam na poslu u prodavnici, radim baštu, uzgajam organsku papriku, paradajz, ništa ne prskam, samo za svoje potrebe, za sebe i sestru koja je u Smederevu. Nikad nisam mislila da odem odavde, valjda jer sam navikla ovde, dopada mi se, stekla sam prijatelje od detinjstva i baš nikad nisam razmišljala o tome. Meni je sve dobro, ispunjavaju me mir, tišina...

- Selo je malo, druželjubivo, naići ćete na predusretljive i dobre ljude – kaže nam administrativni radnik u Mesnoj zajednici Novi Kozjak Dušan Đorđević, u šta smo se i uverili odmah po izlasku iz kola, premda očekujući da će nas dočekati sumorna lica kao što su na ulasku bile sumorne kuće. - Kad negde odrastete, vama je sve lepo, lepi su vam prijatelji, lepo je druženje sa komšijama. Izlazimo i na ulicu, okupljamo se ispred radnje, mlekare... Uvek nailazimo na razna mišljenja, predloge, nešto se može iskoristiti, a nekad morate da pretrpite i kritike...

A ako se uzme u obzir da nije lako suočiti se sa „sto ljudi i sto ćudi”, šta mislite tek kako li je kad je njih 360 kojih prespava u Novom Kozjaku, u ukupno oko 200 domaćinstava?

- I tačno se vidi koje su kuće prazne, gde niko ne živi, a takvih nije mali broj, a gdegod vidite rastinje, korov, znajte da tu nikoga nema – objašnjava nam Đorđević, u šta smo se, jelte, i uverili. – Inače, mi smo najmanja mesna zajednica i po teritoriji i po broju stanovnika u opštini Alibunar.

Oni koji su ostali u selu mahom se bave poljoprivredom ili rade u Plandištu, Ilanyi, Alibunaru. Velika prednost je što je nedavno IT firma „WebCentric” otvorila kancelariju upravo u ovom banatskom mestu i zaposlila oko 40 mladih iz sela i okoline.

Najvažniji su zdravlje, mir i sloboda

U Novom Kozjaku je najbitnije da niko nikoga ne mrzi, kaže nam Živa Georgev zvani Špic, koji je iz Uljme došao čak ovde u alibunarsku opštinu.

- Kukuruz nije obran, hrane za stoku ima slabo, a narod ko narod, ko je s kim dobar, ko nije, nije, ali niko nikog ne mrzi, hvala bogu, niko se ne tuče, a nema ni razloga za to. Najbolje da sa svi živimo dobro, da nema mržnje, mržnja je najgora. Treba da se slažemo svi, da jedni drugima pomažemo – veli moler u penziji, priznajući da su ga u selu svi dobro prihvatili, a i kako ne bi kad ga od ranije poznaju, žena mu je rodom odavde.

Sad kaže da je u Novom Kozjaku sve super, mirno je selo, a najvažnije u životu je da imaju zdravlje, mir i slobodu.

- Što se kaže, koliko ljudi vidiš tokom slave sela za Svetog Arhangela letnjeg, posle tol’ko ne vidiš kad odu – mudro analizira Špic.

- Trenutno imamo oko 160 grla muznik krava koje proizvedu oko hiljadu litara mleka što otkupljuju mlekare iz Pančeva, Ovče i Uba. Nekad je bilo i tri-četiri stada ovaca, ne pričam za ono davno vreme kad ih je bilo i više nego sad u skorije, dok trenutno ima jedno stado. A što se tiče svinja i živine, ljudi ih drže za sebe, možda nešto pretekne i za prodaju, ali većih farmi nema. Znate, na selu treba mnogo da se radi, čovek mora mnogo vremena da odvaja, nema prostora za neke druge aktivnosti. To je obiman posao koji iziskuje da u familiji imate i sina i oca, pa da uvek može neko da ostane – priča naš sagovornik koji je do pre nekoliko meseci i sam držao nekoliko grla krava, junica i junadi.

Što se tiče uslova života u Novom Kozjaku – Pošta radi svaki dan, lekar dolazi četvrtkom, najbliža apoteka je u Ilandži, osnovna škola ima prva četiri razreda i sa vrtićem broji oko 30 dece koji borave u prilagođenim prostorijama nekadašnjih „Pikovih” kancelarija, napravljeno je dečje igralište u parku prekoputa, gas imaju, kanalizaciju ne, voda je, uveravaju ih, ispravna, a zbog zapušenih kanala na ulicama, selo ume da im pliva kad nakon većih padavina silna voda krene da se sliva sa atara nanoseći mulj i podsetnik da se živ čovek na sve navikne.

Tekst i foto:

Lea Radlovački