Iz pokrajinske kase stigle još 1,2 milijarde dinara u "Vode Vojvodine"

Ti projekti, ističe Kružević, jedini mogu da naprave iststinske pomake u poljoprivredi, jer se na taj način omogućava navodnjavanje više od 100.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini.

- Saradnja sa „Abu Dabi fondom” počela je 2013. godine, ali je dosta toga išlo zbrda-zdola: započeti su mnogi projekti koji nisu bili planski završeni. Sada imamo složenu situaciju, jer ne možemo dugoročno da planiramo pošto su projekti koje sam zatekao stari desetak godina i prevaziđeni su, pošto su predmeri u međuvremenu narasli dva do tri puta. Moja politika jeste da završimo započeto – pojašnjava Kružević.

Kružević dodaje da su postigli dogovor s Ministarstvom poljoprivrede o navodnjavanju južnih padina Fruške gore, zapravo čitavog Srema. U finansiranje ovog projekta uključena je i Evropska banka za obnovu i razvoj i ADF. 

- Plan je da preko crpne stanice na Savi, voda prebacuje dalje potisnim cevovodom u Borkovačko i Pavlovačko jezero, koja tako postaju akumulacije za navodnjavanje okolnih voćnjaka. Budući sistem na Fruškoj gori biće takav, da poljoporivrednik, koji se spaja na naš sistem, jednostavno platnom karticom kupi potreban broj kubika vode, a da mu je jedino potreban priključak na našu kanalsku mrežu – navodi Kružević.

Ipak, za takav sistem neophodna je i odgovornost samih poljoprivrednika, ukazuje Kružević.

- Ona podrazumeva da se ne oru atarski putevi i naše inspekcijske staze. Da se ne ispiraju pesticidi i insekticidi u kanale, da se kanali ne zatrpavaju otpadom i đubretom. U suprotnom, kanali mogu da služe jedino za odbranu od poplava – naglasio je Srđan Kružević.

Po njegovim rečima, iako su „Vode Vojvodine” cele prošle godine konkurisale projektima za novac iz ADF-a, ispostavilo se da su sredstva pokrivala kopanje kanala, dok je kod građevinskih radova i nabavke opreme za crpne stanice to nije bilo dovoljno. 

- Bez obzira što se radilo naizmenično i delimično, sada sa Pokrajinom, EBRD-om i novom fazom finansiranja ADF-a, dobićemo funkcionalne celine – napominje Kružević.

 Kako kaže, trenutno „Vode Vojvodine” čekaju građevinsku dozvolu i  odobrenje ADF-a za projekat K1, za koji su im odobrili 12 miliona evra.

-  Tom rekonstrukcijom i dogradnjom, sistem za odvodnjavanje u Opštini Novi Kneževac postaće dvosistemski, to jest služiće i za navodnjavanje, koje će biti moguće na 11.000 hektara severnog Banata. Kako je novac ADF-a dovoljan za kopanje kanala, Pokrajina nam je obezbedila skoro 442 miliona dinara sa PDV-om kako bismo završili projekat u celosti – precizirao je Kružević.

Iz pokrajinskog budžeta, kaže Kružević, biće dodato skoro 693 miliona dinara sa PDV-om za sistem odvodnjavanje „Jegrička, na teritoriji opština Kula, Vrbas, Bačka Palanka i Oyaci. 

- Ovaj sistem sastoji se od 136,6 kilometara kanala, koji će nakon rekonstrukcije postati dvonamenski, odnosno moći će da navodnjavanja 6.000 hektara i da odvodi vodu sa 14.060 hektara. Zašto nam je Pokrajina dala novac za „Jegričku”? Pa, zato što je iz ADF-a finansirana samo izgradnja crpne stanice kapaciteta tri kubika vode u sekundi – kaže Srđan Kružević.

„Vode Vojvodine” u poslednjih godinu dana opremile su ribočuvarsku službu novim čamcima i vozilima, formiran je i monitoring centar, pa nas je zanimalo kako se to odrazilo na zaštitu ugroženog ribljeg fonda u vojvođanskim vodotokovima.

- U saradnji s nedavno formiranom Rečnom policijom, kojoj smo donirali naš najbolji čamac, naši ribočuvari oduzimaju daleko veći broj plovila i opreme. Po prvi put oni pišu krivične prijave s ozbiljnim dokazima: snimcima iz čamca i drona, imamo kompletnopraćnje ribokradica. Uticaj na riblji fond biće poznat nakon monitorniga koji rade stručnjaci sa novosadskog Univerziteta – kaže Kružević i dodaje da je ribokradica evidentno manje, ali da i dalje imaju problem sa svega 16 ribočuvara za čuvanje velike teritorije. 

Iz Abu Dabi fonda od prvog ugovora o zajmu 2014. godine, do sada je pozajmljeno nešto više od 60 miliona evra. Tu cifru, kao i pomenutih 1,2 milijarde dinara iz Pokrajinske kase, Kružević stavlja u kontekst naknade za odvodnjavanje.

- Mnogi ne shvataju da se naknada za odvodnjavanje odnosi na 23.000 kilometara vodotokova koje „Vode Vojvodine” održavaju, a ne na atmosferske vode, za koje su nadležne komunalna preduzeća u opštinama. Novac od naknade ide u republički i pokrajinski buyet, odakle se finansiraju novi kanali i pumpe. I krediti se moraju od nečega vraćati. Mi na godišnjem nivou razrezujemo 1,4 milijarde dinara od naknade, a naplatimo možda pola od toga. U isto vreme, godišnji budžet „Voda Vojvodine” iznosi više od 5,5 milijardi dinara. To, da se naknada za odvodnjavanje džaba plaća jesu dnevno-političke priče – objašavanja Kružević, uz napomenu da od prošle godine postoje izveštaji za sve što je urađeno.

Kao jedan od primera, naveo je i Veliki bački kanal, koji je posle 30 godina ponovo plovan od Vrbasa do Bezdana, nakon što je očišćen i pošto su rekonstruisane prevodnice Bezdan i Mali Stapar. Kružević kaže da je kanal plovan i od Vrbasa do Bečeja.

- Ostalo je onih šest kilometara kanala kod Vrbasa, za čije čišćenje je potrebno pedesetak milona evra. Mi imamo znanje, opremu i volju da to uradimo, ali ostaje pitanje finansiranja, jer je to iznos našeg godišnjeg budžeta – zaključio je  Srđan Kružević. 

Svetozar Krstić