Ninine mustre: Biljober

Bio je to događaj koji bi prirodno morao da bude na svim naslovnim stranama i u udarnim terminima glavnih medija, toliko je ta snažna, dobra energija uzdrmala stvarnost u našoj zemlji. Ali nije. U medijima se vrte neke drugačije teme.

Onima koji su naučili da čitaju između redova i da radije veruju svojim očima, ušima i osećajima nego medijima, nije ni važno koje su vesti i gde objavljene. Njima je važno kako se oni lično osećaju, jer znaju da na taj način snažno deluju i na sopstveno okruženje i sve ljude koji se u njemu nalaze. E, takvi su se ljudi okupili na seminaru u prirodi, na kojem smo učili o svojstvima i upotrebi biljaka na koje smo tokom dugih i prilično zahtevnih šetnji nailazili. Bilo nas je više od dvadeset, a iz iskustva znam da nije lako uskladiti toliki broj ljudi, bez obzira na to koliko su im interesovanja slična. Obično se u tolikoj grupi nađe neko kome smeta sve što drugima ne smeta, koji ne bi tamo gde svi drugi žele i koji uvek imaju nešto da dodaju kako bi predavaču pokazali da neke stvari znaju bolje. Ovde je bilo drugačije. Bilo je onih koji su imali šta da dodaju, ali su im motivi bili drugačiji. Svaka dodatna informacija bila je za dobrobit svih i svi su se osećali prijatno i udobno u moru podataka koje smo dobili od sjajnog vodiča, narodnog travara Momčila Antonijevića. Bilo je dovoljno da oni sa kraja kolone, sa malo slabijom kondicijom malo zakukaju, pa da se prave pauze u šetnjama i da se svi osećaju bezbedno. Smeh je bio zaštitni znak vikenda. Svi su se stalno šalili i smejali i sve je vrcalo od dobre, pozitivne energije. Na skupovima takvog tipa, uvek sam sretala ljude koji su se zbog nečeg durili, osećali prevareni, čak i ako su oragizacija i smeštaj bili savršeni nešto bi im falilo, uvek bi bilo pritužbi. Ali iz nekog razloga, ovde toga nije bilo.

Verujem da razlog leži upravo u tome što su učesnici seminara bili ljudi koji istinski vole i poštuju prirodu, a ne samo zato što je to sada u modi. Samim tim što su naklonjeni prirodi, njihovo je ponašanje takođe prirodno, a to znači da su baš kao i priroda, i oni posvećeni zajednici, voljni da pomognu, da podrže jedni druge i da bez obzira na okolnosti, paze da celoj zajednici, a to znači  i svakom pojedincu u njoj, bude prijatno i dobro. Osećam da su to ljudi koji su spremni da tokom kolapsa stvarnosti u kojoj živimo ostanu sabrani i mirni, jer znaju da je priroda nepresušni izvor blagostanja, a nakon kolapsa, oni će biti ti koji će graditi novu i bolju stvarnost. To su ljudi smisla i izobilja koji su prateći prirodne zakone naučili da je u prirodi izobilje i da sve ima smisla. Valja spomenuti da smo se baš lepo hranili onim što smo nabrali, te smo se još jednom uverili da krize nema dok ima prirode. Naše je samo da je od sebe samih sačuvamo i dopustimo joj da nas neguje, uči, podržava i hrani. Sve ostalo su prazne priče koje ničemu ne služe, barem ničemu dobrom.  

Nina Martinović Armbruster

ninamartinovic.com