Na sajmu "Vinska vizija Otvorenog Balkana" dodeljeno devet nagrade

Brnabić je istakla da su svi koji su na bilo koji način učestvovali na ovom sajmu vina, pa i proizvođači rakije, pomogli da se učvrsti jedna briljantna politička ideja.



"Najbolja emocija koja se osetila među zemljama Zapadnog Balkana bila je ona koje se osetila u prethodna tri dana trajanja sajma", rekla je Brnabić i izrazila nadu da će sajam postati tradicionalan.



Navela je da je na sajmu učestvovalo oko 400 izlagača iz 22 zemlje.



"Ova manifestacija nama sa Zapadnog Balkana može da bude na ponos, ona nas stavlja u centar vina i vinogradarstva. Njome smo dokazali šta možemo da ponudimo Evropi", naglasila je premijerka.



Istakla je da se pokazalo da vino povezuje ljude i kao posebno pozitivno navela to što su na sajam došli i predstavnici Bosne i Hercegovine i Crne Gore.



"Pokušaćemo da nam se i oni pridruže i da nas bude više u Inicijativi Otvoreni Balkan", rekla je Brnabić.



Nagrade su dodeljene u kategorijama belih, crvenih, roze, penušavih, slatkih, oranž i pojačanih vina, a kada je reč o posebnim nagradama za autohtone sorte, dodeljene su za crvena i bela vina.



Nagradu za najbolje belo vino dobio je domaći pesak sivi pinot grigio 2021. vinarije VRT iz Riđice, za crveno rodoslov reserve 2016. vinarije Aleksandrović, za roze vino domaće nemir rose prokupac - kaberne 2021, vinarija Despotika, za najbolje penušavo vino trijumf noir penušavo 2019 vinarije Aleksandrović, za najbolje oranž vino Chateau Kamnik iz Severne Makedonije, za najbolje slatko vino tri sunca traminac kasna berba 2016, vinarije Fruškogorski vinogradi, za najbolje pojačano vino Meduza crvena 2021, domaće vinarije Art et Vinum.



Kada je reč o vinima od autohtonih sorti grožđa, nagradu za najbolje belo vino dobio je domaći grašac beli 4.0 2021 vinarije Verkat, Fruška gora, a za crveno vino Barovo Red 2019 Tikves Chateaux & Domains iz Severne Makedonije.



Žiri koji je ocenjivao vina bio je sastavljen od 25 međunarodnih vinskih sudija od kojih petoro ima titulu "master of vajn".



Koordinator ocenjivanja vina Igor Luković je istakao da je veoma važno što su se u Beogradu okupile sudije najvišeg ranga i što je ocenjivanje bilo kao i na drugim velikim svetskim vinskim sajmovima.



"Ovo je veliki korak ka međunarodnoj vinskoj sceni i povratak nečcega što je stara, najstarija moguća vinska Evropa jer vinska kultura je prvo stigla ovde pa se posle selila na sever i na zapad", istakao je Luković.



Naveo je da su somelijeri preko ruku u prethodna dva dana preneli 2400 flaša vina, oprali više od 2000 čaša.



Na čelu žirija bila je Kerolajn Gilbi, master of vajn, koja važi za najveći svetski autoritet za vina jugoistične Evrope i Zapadnog Balkana.



Ona se, kako je rekla, vinima sa ovog područja bavi više od 30 godina i videla je pravu revoluciju u proizvodnji, napredak u tehnologiji.



"Ja verujem da su lokalne vrste vina veoma važne. Takvi su prokupački vranac, grašac, koji su imali tešku prošlost i dugu istoriju", rekla je ona.



Dodala je da bi takve autentične proizvode trebalo ponuditi svetu, jer somelijeri žele da dobiju nešto novo.