Zoltan Farago: Planinarenjem čovek pobeđuje sebe

Kako je boravak u prirodi sam po sebi lekovit, šetnja u takvom ambijentu blagotvorno utiče na fizičko zdravlje, raspoloženje i potpomaže socijalizaciji učesnika. U zavisnosti od ideje vodiča, često podrazumeva obrazovni i zabavni program kao što su obilasci manastira, spomenika, pećina...

Profesor fizičkog vaspitanja, diplomirani kineziterapeut, planinarski vodič, operativni trener planinarstva Zoltan Farago bavi se ovim sportom sedam godina. Sve je počelo kada je s porodicom osmišljavao na koji način će provoditi vreme u prirodi. Prvi planinarski poduhvat bila im je planina Rtanj. Tada se stvara neraskidiva veza između porodice Farago i planinarenja. Ubrzo se uključuju u planinarsko društvo, a nekoliko godina kasnije naš sagovornik osniva svoje pod nazivom “Alma Mons Adventures”.

- Planinarenje, pre svega, ima pozitivan uticaj na sve što je vezano za lokomotorni aparat, kretenje čoveka, ali i kompletno stanje organizma - objašnjava naš sagovornik. - Stiče se kondicija, a, osim toga, preskakanjem reka ili skakanjem s kamena na kamen uče se novi pokreti i podstiče se ravnoteža. Ova aktivnost širi kapacitet pluća, poboljšava rad srca, te su neki uspevali da regulišu, na primer, visok krvni pritisak.

Psihološki aspekat, takođe, nije zanemaren. Boravak u prirodi je sam po sebi lekovit. Opušta um, popravlja raspoloženje, a od čoveka, kroz prevazilaženje različitih prepreka, pravi stabilniju ličnost.

- Prevazilaženje određenih visina, kilometraža, kao i suočavanjem sa vremenskim neprilikama, čovek izlazi u svakodnevni život jači i stabilniji - otkriva Zoltan. - Tako on lakše ulazi u koštac s bilo kojim izazovom i stiče samopouzdanje.

Prema Zoltanovim rečima, u grupnim šetnjama ljudi razvijaju osećaj za jedinstvo. Pomažu jedni drugima pri savladavanju različitih prepreka i oslobađaju se sebičnosti.

- U ovim šetnjama učestvuju ljudi najrazličitijih profesija i starosne dobi, te tako dolazi do konstantnih razmena iskustava i znanja - kaže on. - Vrlo brzo i lako se dolazi do pozitivnih sagovornika, što produbljuje međuljudske odnose i inicira sklapanje novih prijateljstava.

Farago ističe da je kroz posao vodiča i sam sazreo na mnogo načina. Kako kaže, brinući o drugima, postao je razumniji, obazriviji i staloženiji.

- Grupe koje vodim sačinjavaju ljudi različitih profila: neki se plaše visine, neki da će se okliznuti i pasti, a neki su stari i spori. Dešavalo se da učesnik stoji na klizavoj steni, udaljen od provalije samo 20 centimetara. Vodič mora da se posveti svakom od učesnika, jer, bez obzira na okolnosti, šetnja uvek mora da se nastavi...

Premda je bio član drugih planinarskih društava pre nego što je osnovao svoje, Zoltan je vremenom postajao svestan u čemu greše pojedini vodiči, te je stečene lekcije primenjivao u vođenju svojih grupa. Jedna od bitnijih je, kako otkriva, da se tempo šetnje uvek prilagođava najslabijoj karici u grupi. Prioritet je da nema povređenih, preopterećenih. Tako će šetnja biti krunisana zadovoljstvom svih učesnika.

Planinarenje je sport pun izaova. Kako je priroda sama po sebi nepredvidiva i divlja, a put do vrha planine uvek strm, svaka nova šetnja je avantura propraćena dugim prepričavanjima... Tako je jednom prilikom Zoltan imao izuzetno neprijatno iskustvo, penjući se s grupom planinara na najviši vrh Stare planine - Midžor. Kretali su iz naselja Topli Do. Meteorolozi su kišu najavili u popodnevnim satima, te je u planu bilo da se do tada šetnja završi.

- Kada smo u jutarnjim satima krenuli, vreme je bilo sunčano, a na nama lagana, letnja garderoba. Oko 11 sati je počela kiša, ali smo, obukavši kabanice, nastavili dalje, vođeni osećajem da mi to možemo. Kiša se ubrzo pretvorila u pljusak. Kada smo stigli na vrh, bili smo mokri od glave do pete, a na vrhu nas je dočekalo novo neprijatno iznenađenje - hladna, krupna kiša. Od pogleda nije bilo ništa, našli smo se u samim oblacima. Samo smo dodirnuli oznaku za vrh i odmah krenuli dole.

Kako je kiša natopila zemlju, istim putem je povratak bio nemoguć. Teren je bio klizav, a trava visoka. Uslovi su bili prognoza za povrede. Tako smo se spuštali okolnim putem oko Babinog zuba. Iako mokri i promrzli, ipak smo pobedili opasnost i vratili se nepovređeni iz ove avanture...

S druge strane, šetnja Starom planinom je Zoltanu i najlepše iskustvo, jer je krase nesvakidašnje prirodne lepote: pećine, vodopadi i impozantni vrhovi...

Svi koji su zainteresovani da se oprobaju u ovom sportu dobrodošli su u planinarsko društvo „Alma Mons Advetures“. Početnici, kako kaže Farago, isprva planinare samo Fruškom gorom, a ukoliko pokažu spremnost za osvajanje viših vrhova, učlanjenjem u društvo, ostvaruju mogućnost na to.

- Što se tiče opreme, najbitnija je udobna, dublja obuća, koja prelazi nožne zglobove i tako sprečava uganuća i druge povrede - savetuje on. Potom i lagana, planinarska odeća. Za planinarenje usled vremenskih nepogoda bitno je imati dobru, nepromočivu odeću i onu koja ne upija znoj i brže se suši, kao i dobre štapove pomoću kojih se prelaze reke i slično... Samo prigodno opremljeni možemo u potpunosti da se predamo čaroliji ovog sporta, a potom uživamo u ostvarenju ciljeva koji ponekad deluju neosvojivo...

D. Klašnja