Oprezno pri kupanju u stajaćim vodama, preti rizik od zaraze

Lekari Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ kaže kako je rizik od zaraze utoliko veći ukoliko je neka vodena površina manja i slabije protočna, jer se lakše zasiti štetnim materijama i mikroorganizmima, koji vode poreklo ili iz žive i nežive prirode ili potiču od samih kupača.

- Iz tih razloga od prirodnih vodenih površina za kupanje je najsigurnije more, čemu doprinosi i prisustvo morske soli, a najnepovoljnije su male stajaće vode, barice i slično. Što se tiče bazena, oni mogu da budu besprekorno čisti i savršeno sigurni ili pak vrlo nesigurni, ako se održavanje zapusti, što u potpunosti zavisi od ljudskog faktora – kažu u „Batutu“.

Mnoga naša jezera, stari rečni rukavci i slično imaju osobine stajaće vode i to treba imati na umu prilikom kupanja.

Zarazne bolesti od kojih čovek može da oboli prilikom kupanja nastaju prodorom prouzrokovača prisutnih u vodi u organizam kupača preko nekog od ulaznih mesta infekcije, kao što su usta, vidljive sluzokože, kao što su oči, nos, genitalni organi, povrede na koži, čak i one najmanje, nevidljive golim okom, a ponekad i preko sluzokože disajnih organa.

- Tako, na primer, gutanjem vode, dakle preko usta mogu da nastanu virusne i bakterijske crevne infekcije, praćene prolivom i povišenom telesnom temperaturom. Preko sluzokože oka može da nastane virusno ili hlamidijalno zapaljenje oka, što su tipične bolesti kupača. Preko mikropovreda kože i sluzokoža, kao i preko zdrave sluzokože oka, čovek može da sa zarazi leptospirozom (letnji grip), naročito nakon kupanja u barama i stajaćim vodama. Kao posledica zadržavanja prljave vode u spoljašnjem slušnom kanalu može da dođe do zapaljenja uha. Preko digestivnog sistema, preko vidljivih sluzokoža i udisanjem vodenog aerosola, tj. sitnih kapljica, čovek može da se zarazi i enterovirusima, koji su, između ostalog, i prouzrokovači seroznog (virusnog) meningitisa, što je zapaljenje mekih moždanih opni – napominju lekari „Batuta“.

Srećna okolnost je da je stvaran rizik od infekcija ipak vrlo mali, jer se obično ne popije velika količina vode, jer je koža prepreka za prodor mikroorganizama, a sami prouzrokovači su u vodi najčešće jako razređeni. Ovo se prevashodno odnosi na odrasle osobe i decu školskog uzrasta, dok je rizik od navedenih infekcija veći kod dece uzrasta do tri godine, a za decu mlađu od godinu dana još veći, iz prostog razloga što su mala deca još neotporna, a i način njihovog kupanja pogoduje nastanku većine infekcija, zbog sedenja u plićaku, zagrcavanja, gutanja vode.

Stoga u „Batutu“ navode najznačajnije i vrlo jednostavne mere predostrožnosti prilikom kupanja su:

Izbegavati da voda uđe u usta i gutanje vode.

Izbegavati da se gleda u vodi bez naočara ili maske za plivanje/ronjenje.

Izbegavati skakanje, prskanje, guranje pod vodu i slično.

Ne zadržavati se u vodi predugo.

Tuširati se čistom vodom nakon izlaska iz vode, jezera, bazena, odnosno na kraju kupanja, a kod kuće se ponovo okupati toplom vodom i sapunom.

Nadzirati malu decu dok se kupaju.

Poštovati higijenska pravila prilikom kupanja u bazenima (tuširanje pre ulaska u bazen, korišćenje sanitarnih prostorija i drugo).

U „Batutu“ podsećaju da je veoma važno održavati fizičku distancu na plaži ili bazenu, kao i održavati higijenu ruku, u cilju sprečavanja potencijalnog prenosa SARS- CoV-2 virusa. 

Ljubica Petrović