Glečeri na Alpima gube najveću masu u prethodnih 60 godina

Gledajući koliko je snega palo na zimu i koliko se leda otopi na leto, naučnici mogu da izmere koliko je glečer izgubio za godinu dana.



Od prošlog leta, od kada je palo relativno malo snega, Alpi su prošli kroz dva jaka toplotna talasa ovog leta, uključujući i talas iz jula, kada je izmereno blizu 30 stepeni u švajcarskom planinskom selu Cermat.



Tokom ovog toplotnog talasa, visina na kojoj se voda smrzava je na rekordu od 5.184 metara, što je nadmorska visina veća od Monblana, u poređenju sa normalnim letnjim nivoima, kada voda mrzne na 3000-3.500 metara.



Vrlo je očigledno da je ovo ekstremna sezona, rekao je glečerolog Andreas Linsbauer.



Većina glečera u svetu se smanjuje zbog klimatskih promena, ali su lednici na Alpima posebno ranjivi jer su manji i pokriva ih relativno malo leda.



Temperatura na Alpima se povećava za 0,3 stepena na 10 godina, što je duplo brže nego globalni prosek.



Ukoliko emisija štetnih gasova nastavi da raste, očekuje da se da će alpski glečeri izgubiti više od 80 odsto njihove mase do 2100. godine, a mnogi će i nestati.



Lako možete da zamislite da će finalni rezultati nakon leta biti intenzivan gubitak glečera na italijanskim Aplima, rekao je potpredsednik italijanskog glečerskog komiteta Marko Đardino.



I glečeri na Himalajima gube na masi, a kada je sezona monsuna stigla u Kašmir, mnogi glečeri su se drastično smanjili, posebno kada su u periodu između marta i maja zabeležene temperature iznad 48 stepeni, u severnoj Indiji.



Topljenje glečera je kobno po ljude, jer je ranije ovog meseca, topljenje lednika u Italiji ubilo 11 ljudi.