Porodična vinarija Antonijević ostala verna domaćim sortama
– Mi smo poslednja porodica sa dugom tradicijom koja uopšte ima i vinograd i uzgaja vino od toga, a tome je doprinela industrijalizacija i nakaradna agrarna politika koja je navela naše očeve i dede da grožđe predaju velikim sistemima – rekao je vlasnik vinarije Antonijević u Ledincima Jovan Antonijević. – Krajem devedesetih godina počinje ekspanzija vinogradarstva, pa automatski i vinarstva.
Iako ne voli da svojata godine tradicije, procenjuje da je peta generacija vinara, te je po redizajniranju grba za godinu osnivanja stavio 1963. Nakon putovanja po raznim zemljama i fakulteta, naš sagovornik odlučio je da sa svojim bratom “podrani” vinograd, ali tako da ostanu verni domaćim, tradicionalnim, autohtonim sortama.
– Bili smo poslednji podrum koji je točio slankamenku, bili smo verni sorti koju smo jeli, pravili od nje rakiju i tanko vino koje smo zvali bećarskim – objasnio je Antonijević. – Pre 6 godina, dolaskom novih sorti došle su i nove bolesti i imali smo tu nesreću da slankamenka pokupi virus na koji je, kako smo kasnije saznali, najneotpornija. Ona je, nažalost, nestala kod nas, a pitanje je samo dana kada će poslednji čokot da nestane na Balkanu.
Slankamenka se koristila za proizvodnju rozea koje je dobijali ocenu belog vina, a njom se vlasnik te vinarije posebno ponosio, kao i saradnjom za očuvanje autohtonih sorti sa Poljoprivrednim fakultetom i Institutom za voćarstvo i vinogradarstvo. Kada su ostali bez slankamenke za roze, Antonijevići su se okrenuli sorti probus, koja postoji nekoliko decenija i stvarana je za podneblje Fruške gore.
– Pored čika Pere Samaryije, i Siniša Ostojić jedan je od boraca za sortu probus, dok sam ja pionir probusa na Fruškoj gori, koji daje dobru boju za crno vino, te je vranac završio u rozeu sa hamburgom – rekao je Jovan. – U međuvremenu je došlo do ekpanzije probusa.
Od većih planova je osavremenjivanje opreme, kako bi nam olakšao proizvodnju, a proširenje jeste opcija, ali ne još uvek – kazao je Jovan. – Moj naslednik ima četiri godine i čim je prohodao, pomagao nam je i malom plastičnom lopaticom pomagao oko komine. Sva sreća pa voli vinograd, ima čak i mali traktorčić kojim mušterijama doveze vino do kapije.
Površina pod vinogradom porodice Antonijević je šest jutara, a od sortimenta noseći je italijanski rizling, dok je župljanka je druga bela sorta. Od crnih sorti, tu su vranac i probus, kao i stona konzumna sorta muskat hamburg.
– Tu smo povukli granicu, i što se tiče zemlje i sorti, tako da mi iz kuće uz nekoliko radnica možemo da uradimo sav posao u vinogradu i vinariji – naglasio je naš sagovornik. – Brat koristi svaki slobodan momenat da mi pomogne, kao i njegov sin koji je stalno u vinogradu. Pošto vino prodajemo od kuće, tu su supruga i otac koji su tu i kada mi nismo, te mušterija nikad neće poljubiti kapiju, što je od izuzetne važnosti.
Što se tiče prodaje vina, ona se čuvaju u podrumu u kom je prijatnih 14 stepeni Celzijusovih, zbog čega je Jovanov otac dva puta zaradio upalu pluća. Jovan ne voli buteljiranje, već savetuje dnevno vino u rinfuzi.
– Najbolje je vino je direktno iz cisterne i vezao sam se za taj način prodaje – preporučio je Antonijević. – Ograničio sam proizvodnju, izašao sam iz posla sa restoranima i kafićima i sarađujem tek sa pojedinim lokalima, a u potpunosti sam se posvetio se potrošaču, trudim se da im objasnim način proizvodnje, odgovorim na pitanja i upravo zato sam vremenom smo stekao poverenje i zaradio prijateljstvo stalnih mušterija.
Inače, vino se može degustirati i kupiti u podrumu porodice antonijević u Fruškogorskoj 1 u Ledincima od ponedeljka
do subote između 9.30 i 19.30 časova.
D. Andulajević
Foto: S.Šušnjević