„Karlovački dijalog” na putu da postane praksa
U sklopu projekta „Dijalog za održivu lokalnu zajednicu”, koji Pokret gorana Vojvodine realizuje kao deo programa „Dijalog promena: Podrška reformama kroz saradnju organizacija civilnog društva i javnih vlasti“ uz pomoć Beogradske otvorena škole i Delegacije Evropske unije u Srbiji, iz štampe je izašao drugi broj glasila „Karlovački dijalog”, zamišljenog kao sredstvo za informisanje Karlovčana o mogućnostima njihovog uključivanja u donošenje odluka na lokalnom nivou.
Projekat je usmeren ka uspostavljanju dijaloga, odnosno saradnje između lokalne vlasti, organizacija civilnog društva i građana Sremskih Karlovaca radi zajedničkog učešća u zaštiti životne sredine i praćenja napretka u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja na lokalnom nivou.
Drugi broj „Karlovačkog dijaloga” posvećen je Planu razvoja Sremskih Karlovaca za period od 2022. do 2028, čija izrada je u toku i u kojoj Pokret gorana Vojvodine ima ključnu ulogu u kreiranju i predlaganju mera za prevazilaženje problema u oblasti životne sredine. O tom dokumentu bilo je reči i na drugom skupu pod istim imenom „Karlovački dijalog”, održanom 16. jula, čiji idejni tvorac je takođe Pokret gorana Vojvodine s namerom da razvije kulturu dijaloga vlasti sa građanima, odnosno njihovu saradnju podigne na viši nivo.
Na tom skupu između opštine Sremski Kalrovci i Pokreta
gorana Vojvodine sklopljen je sporazum o saradnji, što predstavlja redak primer sprege lokalne vlasti i nevladinog sektora i u ovom slučaju treba da bude garancija uspeha u delovanju za dobrobit čitave lokalne zajednice.
U Pokretu gorana smatraju da se prioritetni ciljevi u oblasti zaštite životne sredine u Karlovcima mogu podeliti u šest tačaka.
Prvi je da svi stanovnici imaju pijaću vodu bezbednu po njihovo zdravlje kroz uspostavljen održiv sistem. Kao mere za ispunjenje tog cilja navode rekonstrukciju vodovodne mreže i zamenu azbestnih cevi, zaštitu pijaće vode kao resursa, te definisanje nadležnosti između lokalne samouprave i javnog preduzeća koje upravlja mrežom. Drugi cilj je da se uspostavi održiv sistem upravlanja otpadnim vodama koji predviđa izgradnju i rekonstrukciju fekalne kanalizacione i atmosferske mreže, te gradnju prečistača otpadnih voda. Kao treći cilj gorani ističu postavljanje savremenog sistema održivog upravljanja otpadom za šta je po njihovom mišljenju pre svega potrebno izgraditi infrastrukturu. Kao neizostavnu meru da bi se dostigao taj cilj, oni navode podizanje nivoa svesti o upravljanju otpadom, što zahteva određene edukativne radnje. Osim toga neophodno je i jačanje kapaciteta komunalnog preduzeća. Unapređenje delatnosti zoohigijene je takođe jedan od načina za postizanje cilja.
Svesni niskog nivoa korišćenja alternativnih izvora energije, a velikog utroška energije za grejanje i hlađenje, gorani predlažu razvoj infrastrukture za intenzivnije korišćenje obnovljivih izvora energije. Usvajanje i realizacija programa za unapređenje termičke zaštite javnih objekata i korišćenje obnovljivih izvora u javnom sektoru je jedan od zadataka na tom putu. Kao moguće rešenje tog problema gorani još predlažu uvođenje podsticajih mera za domaćinstva kako bi sa drva prešli na upotrebu obnovljivih izvora energije za grejanje, te uspostavljanje efikasnog sistema javnog osvetljenja.
Kao šesti cilj navode uspostavljanje održivog sistema zaštite životne sredine i podršku održivom korišćenju prirodnih resursa na teritoriji Karlovaca.
U Pokretu gorana Vojvodine dijalog vide kao jedan od svojih redovnih programa koji će se održavati svake godine na Dan Dunava, kao što je to bilo i ove, kada su na Dunavcu okupili veliki broj sugrađana i predstavnika javnog i nevladinog sektora. Pored zaštite životne sredine, na tim skupovima vodiće se dijalog i o drugim temama značajnim za lokalno stanovništvo.
Zorica Milosavljević