Jezikomanija: Držanje ili davanje

Pre neki dan idem na posao, a na gradskoj autobuskoj stanici načujem razgovor dve žene. Pričaju o tome koliko košta jedan privatan čas. Ova jedna reče: „Imamo novu nastavnicu, ona DAJE časove za...” A druga će na to: „Pa, kako toliko uzima za DRŽANJE časova?”

Ne budem lenja, uzmem dnevne novine i otvorim oglasne strane. A tamo – šareniš! I davanje i uzimanje i držanje časova...

E, sad da li DAJEMO časove ili DRŽIMO časove?

Možda je pravilnije „držati časove” jer kako davati časove? Čas određuje vremenski rok (npr. 30 minuta) u okviru koga predaješ, prenosiš, tj. daješ svoje znanje.

Stilski je „Dajemo časove”, čini se, manje „napadno“. Za pisanje oglasa postoji alternativa ako niste sigurni: „Časovi srpskog jezika za osnovce, srednjoškolce...”

Pogledajte i ovo: Ako ste studirali, koliko puta ste rekli mami ili dugarici: Dao (dala) sam ispit! Ja sam govorila i: Prošla sam!

Ispiti se DAJU (ali i POLAŽU)… Pri polaganju ispita se zapravo ništa zaista ne daje, pa bismo mogli da postavimo isto pitanje: šta daješ kad daješ ispit? Znanje profesoru?

I kao što reče jedna moja koleginica: srpskom jeziku fali tezaur. (Mada postoje neki…)  Tezaur je vrsta rečnika. Rečnik daje definicije reči, a tezaurus sinonime i antonime koji su grupisani u pojmove. 

Nataša Mirković