Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Bankari ne odustaju od avgustovskog poskupljenja usluga

22.07.2022. 10:45 10:47
Piše:
Foto: Tanjug (S. Radovanović, ilustracija)

NOVI SAD: Bankari ne odustaju od povećanja cena usluga u avgustu, a ne odustaju ni u udruženjima za zaštititu potrošača od tvrdnje da su poskupljenja neopravdana.

Korekcija cena bankarskih usluga koju su banke najavile za avgust je gotovo neophodna, izjavio je juče generalni skretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić.

Cene inputa banki stalno rastu i ukoliko bi ostale stare cene, to bi značilo lošiji kvalitet usluge, manje opcija ili da neki servis bude nedostupan, rekao je Vasić Tanjugu.

On je napomenuo da u poslednje tri godine imamo inflaciju i da su, pored toga, neophodna dalja ulaganja u digitalne tehnologije, što povećava i izdvajanja za plate stručnih kadrova u toj oblasti.

Danas kada imate zavisnost od digitalnih tehnologija, onda morate da osećate i ono što se dešava na tržištu. Nije jednostavno kupiti opremu za digitalne tehnologije, odnosno da napravite koncept koji pruža sigurnost, stabilnost i funkcionisanje 24 časa 365 dana u godini, zato što ako poručite jedan server, čekaćete ga šest meseci, osam, a možda i više od godinu dana, rekao je Vasić za Tanjug.

Osim toga, Vasić kao razloge za poskupljenje bankarskih usluga navodi i da je poslednjih godina povećana prosečna plata, te da je to još jedna troškovna komponenta koja, naravno, mora da se prenese i na banke.

Izdvajaju se plate IT stručnjaka, danas kada govorimo o IT digitalnim tehnologijama, nisu samo banke one kojima su potrebni stručnjaci. Dakle i banke moraju da se bore za takve stručnjake na tržištu rada, dodaje Vasić.

On je naglasio i da u poslednje vreme imamo i rast cena nekretnina, a kako banke zakupljuju poslovne prostore, jasno je da je i taj trošak uvećan. Što se tiče povećanja cene održavanja računa, koje će, kako se navodi u medijima, u proteklom periodu biti i više od 100 odsto, Vasić objašnjava da održavanje računa podrazumeva i hardver i softver, kao i stručnu osobu za održavanje tog sistema. Vasić je kazao da je bankarski sektor pokazao solidarnost i razumevanje za građane u proteklom periodu, odnosno, kako je istakao, u situacijama krize.

On je savetovao građanima da svako nađe banku i uslugu koja odgovara njegovim potrebama.

Predsednik Organizacije portrošača "Efektiva" Dejan Gavrilović ocenio je da najava novih poskupljenja bankarskih usluga, uključujući i one u elektronskom bankarstvu, predstavlja samo korišćenje prilike da se uzme što više novca bez ikakvog pokrića i pozvao Narodnu banku Srbije (NBS) da reguliše ovu oblast.

Nema tu novih nusluga, to su sve postojeće usluge. Banke gledaju da na određenim uslugama gde ima veći broj transakcija uvode nove naknade da bi profitirale. S obzirom na to da nema regulacije koja bi propisala koliko i dokle smeju da idu, samo je nebo ganica tim poskupljenjima, ocenio je Gavrilović.

Dodao je da klijenti jedino mogu da promene banku i odu u onu koja ima niže naknade i da im se i u toj drugoj banci jednog trenutka desi to isto.


Gavrilović: Čisto lihvarenje

Gavrilović smatra da ne postoji nikakva ekonomska opravdanost ovakvog ponašanja finansijskih institucija, jer je bankarstvo visokoprofitabilno i nema baš nikakakve gubitke.

Da bar postoji nekakva kriza koja je izazvala pad profita, nego koriste priliku kada svi povećavaju cene da to urade i oni. Polovinu prihoda banke ostvaruju od kojekakvih naknada, pa im je i to malo. Čisto lihvarenje, izričit je čelnik "Efektive".


Podsetio je da je to krenulo kada su banke privlačile klijente davanjem besplatnih tekućih računa za fizička lica, pa su, nakon što su privukli veći broj klijenata, uvele naplatu održavanja računa do 100 dinara.

Banke namerno smanjuju broj radnika na šalterima da bi naterale ljude da pređu na elektronsko bankarstvo, pa kad su došle do 200.000 transakcija mesečno, počele su da naplaćuju 15 dinara po transakciji i dobiju ogroman novac, nit orale nit kopale, primećuje Gavrilović.

D. Mlađenović

Piše:
Pošaljite komentar