Domu B-612 u Novom Sadu rođendanska želja - novi prostor

- Ja sam apsolutno za nastavak rada – izjavljuje Zeka nekoliko dana kasnije, sa mnogo više odlučnosti i borbenog garda, na sastanku grupe u kojoj se oseća iscrpljenost zbog posla koji često zna da deluje kao uzaludan. A daleko je od toga.

Dom B-612, nazvan po Egzperijevoj fantastičnoj sagi o Malom Princu, od 2015. utočište je urbane umetničke gerile, ono malo ljudi koji su spremni da ulože dodatni trud i angažuju svoje resurse, kako bi njih mnogo više imalo uslove i prostor za rad. Arhitekte, pisci, glumci, likovnjaci, muzičari, da nabrojimo samo neke od njih koji koriste ovaj prostor, trenutno smešten, a od septembra i izmešten iz Miletićeve ulice.

Otvorenost, samoodrživost, nezavisnost, nepotkupljivost, samo su neki od principa na kojima funkcioniše ova horizontalna, samoorganizujuća struktura zbog koje su mnogi gradovi Evrope prepoznatljivi po slobodarskom duhu. Amsterdam, Kopenhagen, Berlin, Bern, Pula, Beograd... Novi Sad?

- Ne znam na koji će način Dom B-612 izaći u javnost sa celom pričom. Zato što se još ne zna da li će, ko i kako nastavljati. Moja priča nije da prestajemo sa radom. Moja priča je da Dom B-612 traži novi prostor. Bitno je! – objašnjava Arsa nelagodu oko davanja izjave za medije.

Još od prve verzije Doma B-612 u Kineskoj četvrti, Marina, Nataša, Ines, jedina su imena uz Arsu koja su još uvek tu, uz mnogo, mnogo više njih koji su ostavili traga na ono što je slika Doma B-612 danas – hiljadu organizovanih programa sa vernom i razdraganom publikom koja je znala da ceni što imaju negde nekog sličnog. A 2015. godine je to bila samo ideja grupe ljudi da se oformi zajednički prostor za kreativno angažovanje.

- Mahom su to bile arhitekte, pa muzičari, fotografi, slikari, plesači... – priča Arsa od početka. - Tada smo uglavnom bili svi pri kraju srednje škole, ili studija. Imali smo vremena i želje, napravili prvi benefit parti u „Kosmosapiensu“, sakupili oko 40.000 dinara da uzmemo na depozit ključeve od Poslovnog prostora i uđemo u bivši „Auris“, u Kineskoj četvrti, koji je imao struju, ali nije imao vodu, kanalizaciju, grejanje... Tamo smo od leta do zime uspeli da napravimo nekoliko događaja, zaživela je ekipa, počeli su da se pojavljuju i drugi ljudi. Na zimu smo već imali probleme na sve strane, nismo nikako mogli da ih rešimo i izabrali varijantu selidbe za Jevrejsku, da prezimimo u dvorištu Sinagoge. Tamo smo od januara 2016. nas tridesetak u celom kolektivu počeli sa organizacijom različitih događaja. Nastavili smo yem sešnove na kineski način, počeli su da nam se javljaju i ljudi iz inostranstva koji prolaze, dolaze, organizovali smo svirke njihovih bendova, bila su redovna puštanja različitih filmskih blokova. Sećam se prvog, večeri noar filma i on je zaživeo kao standardni ivent. Jednom smo prikazivali „Rane radove“ Želimira Žilnika, on nije mogao da veruje kad je došao, ljudi su sedeli jedni drugima na glavama. Bilo je književnih večeri, radionica, pojavio se „Poetarium“, a definisale su se i dve-tri žurke koje su bile prepoznatljive kao baš naše. Tu se rodio i Gilti pležur, koji je posle pomahnitao po celom gradu, žurke na kojima se puštao treš iz devedesetih, od Eminema do Evrovizije.

Dom B-612 za prostor u Jevrejskoj plaćao je zakup Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača. Iako već prepoznatljivi kao važan deo alternativne kulture Novog Sada, šest odsto računa škole bilo im je suludo, stalno su upadali u minus i u aprilu 2017. dobili šut-kartu. Ono što su dobili je iskustvo više, a Dom B-612 se brzo reogranizovao i nastavio rad u Miletićevoj. Zbog fizičkih osobina prostora, nije bilo svakodnevnih aktivnosti, kao u Jevrejskoj, gde se družilo i blejalo i mimo programa. Promena ekipe, uključivanje brojnih drugih aktera, dovodi do daljeg razvoja priče i toga da Dom B-612 postane mnogo više klupski venju i gig-plejs, mada je bilo tu i ispitnih predstava sa akademije umetnosti, master radova scenskog dizajna sa Fakulteta tehničkih nauka...

- Ljudi i dalje sve vreme imaju pravo da koriste prostor, da furaju svoje sadržaje. Niko im ništa ne naplaćuje, a dogovor je da se počisti i podeli šank – uključuje se u priču i Vuk, još jedan od aktera najskorijeg istorijata Doma B-612. Dodaje da je lako prepoznati ekipu koja ima duh sličan skvotu u Kasarni „Arčibald Rajs“, Društvenom centru, zdrave stavove o tome šta je ok, šta nije ok. Takva scena u Novom Sadu stalno raste i razvija se, nadograđuje, uprkos preprekama, nedostatku stalnog materijalnog osnova, stambenog rešenja, silnim rušenjima i izmeštanjima, još od Žute kuće, preko Kineske četvrti, Izbe, do Crne kuće (CK13) koja je takođe u nevolji.

Sad je ja setih, pomalo lamentirajući, kako je Arnd Vezeman, urednik Magazina „Tanc“ iz Nemačke, obilazeći sa mnom grad, baš na takvim mestima govorio kako ga Novi Sad podseća na Berlin, tu evropsku prestonicu kulture svake godine, koja i bez bilborda ima duh urbanog života i slobode, nesputanosti u pogledu izraza i pripadnosti.

- Dom B-612 je važan i za ljude iz Sombora, Zrenjanina, Subotice, Beograda, goste iz inostranstva. Mi smo prepoznatljivo mesto na širem prostoru – sad već skoro u glas govore Arsa, Vuk i Zeka. - Pojavljuju se nove ekipe koje postaju korisnici i doprinose. Razvija se mreža ljudi koji su izvođači i tehničari, producenti, a time se samo podiže nivo. Ljudi se ovde upoznaju, spremni su jedni za druge da se iscimaju, jer žele tako da žive. To je poenta, bez obzira koji ljudi cirkulišu. Rasadnik. Kad dete odraste, osamostali se. Mi želimo da Dom B-612 postoji i posle nas. Čak ni forma nije bitna. Kolektiv je otvoren. Ideja ostaje ista. Jedni dolaze, drugi odlaze.

- Arsa ostaje! - počinju da se šale između sebe na račun jednog od stalnih članova pokućstva svih verzija Doma B-612. Vuk i Zeka sa svojim studijom za audio produkciju, plus ekipa „Ljubav i bes“, i mnogi drugi povremeni ili stalni saradnici, aktivno su se priključivali Domu B-612 u vreme korone, koje takođe nije bilo lako izgurati, ali zahvaljujući dovitljivosti, uspeli su ne samo da premoste jaz koji je tada nastao, nego i da plasiraju jedinstven program lajv striminga muzike imuniteta, koji su poštovaocu podržavali donacijama preko platforme Patreon.

I sada im je potrebna podrška! Rispekt! I srećan rođendan 15. avgusta!

Igor Burić