Ninine mustre: Tema za sreću

Za mene je sreća kada sam spokojna, kada nemam briga ni stresa, kada sam zdrava i okružena ljudima koje volim. Iako često uspevam da budem u tom stanju, dešavaju se neki „ispadi“ koji me izbace iz njega. Nekada sam bila nezadovoljna zbog toga i pitala sam se zbog čega se to dešava i šta ja to radim pogrešno, a onda me je iskustvo naučilo da su ciklusi promena neophodni kako mi život ne bi stagnirao i pretvorio se u žabokrečinu. Kada osetim da nisam u balansu i uhvati me neki nemir i nezadovoljstvo, to pokrene čitavu lavinu, nekad manju, nekad veću, brojnih, u glavnom neželjenih događaja.

Kao po pravilu, dešavaju se neke okolnosti koje mi se ne dopadaju, padne mi prag tolerancije i imam tendenciju da se fokusiram na neke loše strane svog okruženja, ljudi, i života uopšte. Naučila sam da u tim situacijama pratim šta je to što me iritira kod drugih ljudi, šta je to što mi ne prija, i onda to potražim u sebi, jer kapiram da smo svi jedni drugima ogledala i tu smo da pomognemo da se bolje vidimo, a sve u cilju da budemo srećniji.

Dakle, nakon nekog vremena spokoja i mira, dolaze neke izazovne situacije u kojima lovim svoja osećanja i nastojim da ih što objektivnije sagledam. Prethodno moram dobro da se pripremim kako se ne bih razočarala u sebe što mi se ranije redovno dešavalo. Sada imam mnogo više razumevanja za sebe i svoje postupke, jer znam da mi se sve što se događa, događa upravo zato da bih sebe bolje videla, prihvatala i tek onda, ukoliko se ne osećam dobro u tome što vidim, nešto i promenila.

I u glavnom se dešavaju prava mala čuda. Nekada te faze traju par dana, nekada par meseci, a nekada i jedva par sati, ali nakon svake od njih izrastem nekako veća i bolja, i stanje sreće mi se pojača. Pažljivo slušam ljude čak i kada su veoma dosadni, jer znam da svako nosi neku temu koja je došla na red da je preispitam kod sebe.

Potreban je popriličan napor da se uloži kako bih  recimo istrpela dosadnu priču, ali sa tom idejom na umu, da mi se ništa ne događa slučajno, i ta dosadna priča dobija svoj smisao. Kada postavim pitanje šta mi se to zapravo dešava u tom trenutku, otkrije se čitav jedan svet novih poruka i uvida, mada je ponekad samo i pitanju ispit hoću li umeti da se izborim za sopstveni slobodan prostor, a da drugoga ne uvredim. To je jedna od mojih tema: ne umem da budem srećna ako i drugi oko mene nisu, a učenje o tome kako da uvek imam unutrašnju sreću, trajaće verovatno sve dok živim. Verujem da upravo to učenje život čini baš zanimljivim i živo me zanima šta mi je sledeća tema. Nema više straha od promena, ni od pada raspoloženja, a to je već velika sreća.

https://www.ninamartinovic.com/ninine-mustre.html