Kajakaš Strahinja Dragosavljević: Šampionska narav u genima
Onog dana kada je Strahinju Dragosavljevića stariji brat Marko odveo na prvi trening kajaka, sportska priča, ovog sada 15-godišnjaka, dobila je novo poglavlje, koje je prošlog vikenda krunisano evropskim zlatom na šampionatu za juniore u Beogradu.
Kako kaže najmlađi prvak Starog kontinenta u jednosedu na 200 metara, pre sedanja u plovilo u fokusu su mu bili borilački sportovi.
S obzirom na to kakva je karijera iza njegovog 12 godina starijeg brata Marka, nema sumnje da je mlađi Dragosavljević napravio pravi potez kada je, najpre kod trenera Miroslava Rodića, sadašnjeg selektora za sprint reprezentacije Srbije, počeo da se upoznaje s ovim sportom. Prvi veliki međunarodni uspeh ostvario je već sa 15 godina i iz našeg glavnog grada se u Bačku Palanku vratio sa zlatom oko vrata.
– I dalje mi je nerealno da sam evropski šampion. Iznenadio sam najviše brata, a onda sebe – rekao je Strahinja Dragosavljević.
Član Kajak kanu kluba Tarket ne krije da jeste očekivao medalju u Beogradu, ali ne najsjajniju.
Bez pritiska zbog bratovih uspeha
Braća Dragosavljević su na Adi Ciganliji zajedno proslavili Strahinjin veliki uspeh, kojim se izjednačio sa Markom kada je u pitanju zlato na juniorskom evropskom šampionatu u K1-200. Stariji Dragosavljević ima bogatu riznicu odličja, između ostalog je dvostruki seniorski prvak Evrope u istoj disciplini i vlasnik još tri srebra i jedne bronze sa tog takmičenja. Strahinja je prilikom osvajanja evropske titule izjavio da mu prezime nalaže da nastavi šampionskim stopama.
– Iako jeste tako, ne postoji nikakav pritisak. Ja sam srećan zbog bratovih uspeha, znam šta je sve uradio, a na meni je da se borim kao šampion u svakoj trci, što i radim. U Beogradu sam dao sve od sebe i uvek ću tako činiti – istakao je Strahinja.
S Boltićem i opušteno i ozbiljno
Strahinji Dragosavljeviću skoro dve godine trener je Simo Boltić, nekadašnji reprezentativac Srbije, koji je upravo s njegovim starijim bratom Markom osvojio evropsko juniorsko zlato i seniorsko srebro u K2-500, kao i zlato na Svetskom kupu u Segedinu. Simo i Marko su i kumovi i očigledno je da je Strahinja u dobrim rukama.
– Lakše je kada radiš s nekim koga toliko dugo i dobro poznaješ. Prijatna je atmosfera, lepo razgovaramo i opuštenije je. Kada, međutim, dođe red na trening, onda je sve maksimalno ozbiljno. Tako i treba da bude. Boltića poštujem i kao trenera i prijatelja – rekao je Strahinja.
– Svi su računali na odličje, ali nisu mogli da kažu na koje tačno, jer sam bio dve godine mlađi od konkurenata. Ja sam znao kako sam trenirao i morao sam da očekujem medalju – jasan je Dragosavljević.
Na mestu podviga bio je i brat Marko, koji je Strahinji najveći uzor i podrška.
– Dan pre finala me je gledao na treningu i posle smo razgovarali. Uputio mi je reči koje su mi bile važne za samopouzdanje i savetovao me je kako da izguram trku i odradim je šampionski – otkrio je mlađi Dragosavljević.
Nije bilo velikog slavlja posle zlata na Adi Ciganliji. U Bačkoj Palanci se mladi kajakaš odmorio i potom odmah nastavio sa radom.
– Jedan dan si evropski šampion, drugi dan opet ideš na trening – kroz smeh je dodao Strahinja.
EP u Beogradu bio je jedan od najvažnijih ciljeva ove sezone, a sada je na rasporedu sledeća velika smotra, Svetsko prvenstvo u Segedinu u septembru.
– Do sada smo sve podredili evropskom, a sada se preusmeravamo na planetarni šampionat, mada je svako takmičenje dok ne dođemo do toga, važno – rekao je Strahinja.
Ako ne sada u Segedinu, nema sumnje da će se Dragosavljević na nekoj drugoj smotri narednih godina ponovo popeti na pobedničko postolje. Tek mu je 15 godina, a s obzirom na to kakve šampionske gene i podršku ima, samo je pitanje vremena kada će i on obogatiti svoju riznicu medalja.
Kristina Bugarski