Matić: Jadovno zaslužuje bar jedan muzej žrtava

U izjavio za Tanjug, povodom Dana sjećanja na Jadovno čijem će obeležavanju ove nedelje Matić prisustvovati, kao izaslanik predsednika Srbije, Matić je rekao da bi taj muzej trebalo da bude u Gospiću, gde je počela izgradnja tog zločinačkog sistema logora.



Jadovno je najveći kompleks jama u kojima je ubijano na desetine hiljada Srba. To je najveći kompleks neistraženih masovnih grobnica i dan danas je potrebno obeležaviti ga svake godine i pronaći način za memorizaciju na institucionalni način, poručuje izaslanik predsednika Srbije.



On ističe da je pitanje memorijalizacije i obeležavanja komemoracije različitih događaja iz perioda 1991.-1995. veoma bolna tema u međusobnim odnosima Hrvata i Srba koji žive u Hrvatskoj, a zatim i dve zemlje.



Dodaje da se, na žalost, brzo odustalo od zajedničkih komemoracija sa kojim se počelo pre dve godine.



Povodom godišnice pokolja na Miljevačkom platou, kod Drniša, kada je 21. juna 1992. ubijeno 40 Srba, Matić ističe da kao i u najvećem broju takvih slučajeva, pokolj na Miljakovačkom platou nije imao uspešan sudski epilog.



On naglašava da između Srbije i Hrvatske ima mnogo nerešenih odnosa, a da nas odsustvo saradnje između tužilaštava dovodi u situaciju da tužilaštvo u Srbiji podiže optužnicu zbog zločina na Petrovačkoj cesti.



Iako se hrvatska strana buni oko toga, oni nisu pokazali ozbiljnu želju da istraže taj zločin i da njihovo tužilaštvo podigne optužnice kako bi se u potpunosti razjasnila uloga hrvatske avijacije u tom slučaju, rekao je Matić i dodao da je nekada je postojala veoma ozbiljna saradnja dva tužilaštva.



Dakle, još kada su u pitanju zločini iz Drugog svetskog rata, mi imamo veliku količinu neslaganja i revizionizma, pokušaja da se izmene podaci, smatra izaslanik predsednika Srbije.



On veruje da je važno da naše dve države pođu putem koje je pošlo Srpsko nacionalno vijeće u Hrvatskoj učešćem u vladi, pokušajem da se pacifikuju ti odnosi kako bi Hrvatska napredovala dalje, a odnosi unutar Hrvatske rešili.



Matić smatra da je to neophodno i na nivou dve države.



Od 2018. nije bilo susreta na visokom nivou dve države. Potrebno je da se u što je moguće kraćem vremenskom roku pripremi neki susret, prvenstveno između predsednika Vučića i premijera Plenkovića. Predsednik Milanović je u nekoj fazi u kojoj bi susret bio krajnje nekonstruktivan, poručuje Matić.



Na pitanje o rešavanju problema nestalih, Matić ističe da je to veoma bolno pitanje za koju se odgovornost često prebacuje sa jedne na drugu stranu.



Ono se rešava veoma sporo. U mrtvačnicama u Hrvatskoj postoji 900 tela koje treba identifikovati, a to ide vrlo sporo. Naša komisija za nestale pozvana je ove nedelje na identifikaciju šest žrtava u Zagreb. To je veoma mali broj, jer imamo nekoliko puta godišnje po pet, šest identifikacija, naglašava Matić.



On dodaje da tu postoji veliki prostor da se unaprede odnosi, jer praktično između dve komisije ne postoje neki ozbiljni odnosi osim tehničke prepiske.



Matić navodi da, kada su u pitanju nestali, njihov broj je od 1869 do oko 2000 nestalih.



To je nešto što treba da spoji naše dve zemlje jer svi ti nestali su naši nestali. Ne treba toj temi prilaziti sa nekim predznakom da su hrvatski ili srpski. Uostalom, mislim da su negde pola-pola prema evidencijama, poručuje Matić.