JEZIKOMANIJA Še­ćer ili cu­ker

Mu­zi­ka ko­ja se slu­ša, pro­iz­vo­di ko­je ko­ri­sti­mo sva­ko­dnev­no, mo­gu nas „na­te­ra­ti” da odo­ma­ći­mo ne­ku stra­nu reč. Svi žva­će­mo di­je­tal­ne „šu­gar fri” (su­gar free) žva­ke ili pi­je­mo „zi­ro” ko­lu (ze­ro co­la), ili je­de­mo kek­si­će „one cu­ker” (oh­ne zuc­ker)... A se­ća­te se i sjaj­nog fil­ma „Še­ćer­na vo­di­ca” kad po­koj­na So­nja Sa­vić ka­že: Sve je to „cu­ker va­ser” (Zuc­ker­wa­ser)...

Evo ma­le pri­če o to­me oda­kle reč ŠE­ĆER u srp­skom je­zi­ku. Reč ŠE­ĆER u srp­ski je­zik do­la­zi pre­ko tur­skog ŞEKER, ko­je je opet na­sta­lo od per­sij­skog ŠA­KAR s ko­re­nom u san­skr­tu ŚÁRKARĀ.

Evo krat­kog pre­gle­da me­đu slo­ven­skim je­zi­ci­ma:

slo­ve­nač­ki – slad­kor

hr­vat­ski - še­ćer

ma­ke­don­ski - še­ќ­er

bu­gar­ski - za­har

če­ški - cu­kr

slo­vač­ki - cu­kor

polj­ski - cu­ki­er

ru­ski - sa­har

be­lo­ru­ski - cu­kar

ukra­jin­ski - cu­kor

Na­ta­ša Mir­ko­vić