Razgovor s povodom: Veljko Simić, najbolji fudbaler Vojvodine u sezoni za zaborav

U zbiru oslonaca kluba, pouzdanih i vrednih poverenja u realizaciji cilja jeste i ofanzivni vezni igrač Veljko Simić. Navijači su mu, u svojoj tradicionalnoj anketi, dodelili epitet najboljeg igrača Vojvodine u prethodnoj sezoni.

– Zahvalan sam navijačima na tom priznanju – iskreno će Simić. – Priznanja najviše znače kada stižu od struke i od navijača, oni znaju da prepoznaju kvalitet i drago mi je da su ga kod mene prepoznali. Sezona jeste bila za zaborav i u tome smo svi saglasni. Vojvodini je mesto na znatno višem nivou nego što je sedmo mesto na tabeli. Mnogi su faktori uticali na to, velika promena igračkog kadra, odlasci kad im vreme nije, promena trenera... Naša primarna obaveza je da sada načinimo značajan iskorak u pozitivnom smeru  Što se mene tiče, uspostavio sam kontinuitet i sve ide u dobrom smeru. Naravno, zadovoljstvo bi bilo potpuno da smo postigli i timski rezultat. 

Simićeva sestra, proslavljena srpska rukometašica Andrea Lekić, govoreći o porodičnim genima i predodređenosti za sport, istakla je bratovu „posvećenost i radnost“ i na treninzima i na utakmicama, ali i njegovo ponašanje i navike izvan fudbala. 

– Ako bih imala nešto da mu zamerim, onda bi to bilo što nisam uspela da pronađem ni jednu njegovu fotografiju na kojoj je nasmejan–rekla je Lekićeva.

Veljko je u razgovoru za naš list bio opuštebn i nasmejan kako bi to njegova sestra i volela.

– U pravu je Andrea – brzo se uozbiljio. – Ne volim fotografisanje, još manje nameštanje za taj čin. Ali, u društvu sam opušteniji, smejem se, zavisno od okolnosti, što evo i vi možete da posvedočite. U svakom slučaju, sa sestrom neću da polemišem preko medija, neka njena bude poslednja.

Pre deceniju celu, legendarni Dragan Yajić je govorio da Simić, mada još maloletnik, ima mesta u seniorskom sastavu Crvene zvezde. Međutim, umesto da je Yajićeva sugestija konkretizovana, jedan od najvećih talenata toga vremena završio je u Bazelu, u Švajcarskoj, gde je ostao bez neophopdne radne dozvole za nastupe u toj zemlji.

– Definitivno, to je period koji bih najradije izbrisao iz sećanja. – svedoči Simić. – Te probleme sa dokumentacijom pratila je i serija povreda. Bio je to vrlo težak period. Iskušenja te vrste pomogla su mi da ljudski i karakterno sazrim. Predamnom je još decenija igranja. Posle možemo da sabiramo šta sam dobio, a šta izgubio. U međuvremenu sam sa Zvezdom osvojio dve titule, igrao sam Ligu šampiona. Kad jednom nešto osvojite, nekako postajete zavisni od toga. Želeo bih da u Vojvodinom nastavim da osvajam trofeje i da i dalje sabiram samo lepe stvari i prijatne uspomene.

Igrajući za Zemun, po povratku iz inostranstva, Simić je u 98. minutu utakmice sa Vojvodinom, svojim golom spasao jedan bod Zemuncima.

– Često se toga setim od kada sam u Vojvodini. Sudija samo što nije označio kraj. Sa Emilom Rockovom, koji je tada bio na golu Vojvodine analizirao sam taj momenat, prijatan za mene i za moje tadašnje saigrače, a ... Ali dobro, fudbal je, ipak, igra, pre svega.

U minuloj sezoni postigao je 12 golova, pet puta je asistirao saigračima za gol. Mesto ofanzivnog veznog igrača stavka je u njegovoj fudbalskoj ličnoj karti. Trener Milojević u Zvezdi, međutim, forsirao ga je po boku, uz aut liniju.

– Ako bih imao slobodu da biram, tada bi to bila pozicija u sredini, iza špica. Ali, fudbal nije spisak pojedinačnih želja, mnogo šta zavisi od karakteristika igrača koji su na trenerovom spisku, kao i od sistema igre za koji se trener opredeli. Na nama ofanzivcima je da budemo spremni za dve–tri pozicije, to je i odraz kvaliteta svakog igrača, tako da ukoliko trener proceni da sam mu potreban na boku, nema problema, ali moj izbor je pozicija iza špica, naročito sada kada nam se pridružio golgeter formata Nemanje Nikolića. Što se tiče zbira golova, koje ste pomenuli, ne bih mogao da izdvojim ni jedan. Ostao je gorak ukus zbog neuspeha ekipe, tako da ni jedan moj gol nije doprineo bilo čemu vrednom pamćenja, niti izdvajanja. Istina, drago mi je, opet zbog kontinuiteta, da sam ostvario dvocifreni učinak, ali učinak ekipe je primaran, uvek je bio, tako je i danas. 

U Vojvodini je prihvaćen kao da je u njenoj omladinskoj školi promovisan. Vojvodinu je prihvatio kao da je u komšiluku u Lazarevcu, mestu njegovog rođenja. Nije tajna da je i bečki Rapid želeo da Simić pojača redove slavnog austrijskog kluba.

– Vojvodina se prva javila. Pokojni Milan Kosanović je došao sa konkretnom ponudom. Posle Zvezde nisam bio u situaciji da čekam, da se kockam, da pravim pauzu u karijeri. Vojvodina je imala korektnu ponudu, prihvatio sam, tako da je Rapid ostao bez odgovora. Došao sam u Novi Sad najpre da bih nastavio lični kontinuitet, da pomognem i ekipi i sebi i mislim da sam to pošteno odradio u minulih godinu i po dana. Veljko Simić je, kao vanserijski talenat s kraja prve i početkom druge decenije novog veka, prošao sve reprezentativne selekcije do seniorske. Na početku treće dekade postavljeno je i pitanje selektorovog poziva u A selekciju.

– Nisam siguran da je sada situacija da pričamo o reprezentaciji. U perspektivi i pri srećnijem spletu okolnosti možemo, sada ne. Potreban uslov za odgovor jeste da Vojvodina napravi takmičarski iskorak, da budemo znatno uspešniji, da se umešamo u trke za trofeje... Tada bi i individualci mogli da iskoče i očekuju poziv selektora. To je još jedan motiv trajanju i ponavljanju dobrih partija u dresu kluba čiji dres s radošću nosim – iskreno i skromno, kako i priliči istinskim sportskiom veličinama, prokomerntarisao je, u razgovoru za „Dnevnik“ Veljko Simić, fudbaler od koga saigrači, u istoj meri i članovi stručnog štaba i uprave kluba, ali i navijači Vojvodine očekuju da povede tim ususret izazovima, od čijih rezultata će najviše i zavisiti utisak o veličini dijametra u odnosu na sezonu za zaborav. 

Lazo Bakmaz