Pojedine vrste već nestaju iz naših vodenih ekosistema

Na globalnom planu deforestacija je pojava koja ugrožava vode zato što su vegetatvini pokrivači, naročito šume, čuvari  vodenih sistema.

– Bez šuma region polako ostaje bez vode, koja je za vodene ekosisteme osnovna životna sredina – kaže prof. dr Tamara Jurca s Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. – U tom slučaju menja se areal rasprostranjenosti organizama, oni menjaju distribuciju, iščezavaju sa nepovoljnih staništa, zato što su se ona osušila ili zato što im ne odgovaraju novi ekološki faktori. S povećanjem temperature, predviđa se, nestaće neke vrste koje su prilagođene hladnijoj vodi. One će prosto rečeno, iščeznuti iz nižih geografskih širina. Profitiraće termofilne vrste, kojima pogoduju više temperature. Već sad možemo da vidimo da termofilne vrste polako naseljavaju krajeve gde ih ranije nije bilo. Čak i na našem području se uočavaju različite vrste kojih nije bilo pre. Postoji mogućnost da su one ranije bile istrebljene zbog isušivanja močvara. Takav slučaj može biti sa nekim vrstama komaraca, kao što su tigrasti...

Po rečima profesorke Tamare Jurce, najugroženije su vrste koje imaju usku toleranciju na temperaturne uslove jer one će prve biti potisnute, budući da promena temperature vazduha utiče na toplotu vode. To su pojave koje su već vidljive na globalnom nivou. 

– Generalno gledano, povećanje temperature u vodenim ekosistemima dovodi do povećanja stepena produkcije, odnosno produktivnosti vodenih ekosistema. Što je temperatura viša, brže se proizvode organske materije, intenzivnije je razmnožavanje organizama, a kao posledica povećanja organske produkcije u vodenim ekosistemima javlja se, ali kao negativna pojava, prenamnožavanje algi - primarnih vodenih biljaka, najčešće mikro algi u jezerima i mirnijim  rekama. Zbog toga se menja boja vode, pozeleni i može da se javi i skrama. To se zove cvetanje algi i ono ima za posledicu smanjenje kiseonika u  vodi, što ima negativne efekte na ostale organizme. Vrlo često te alge mogu da proizvode toksine što je  dodatni rizik po zdravlje ljudi, ali i drugih živih bića jer toksini kako se alge raspdaju dospevaju u vodu ili ih one same izlučuju da bi opstale. To su negativne pojave koje se sve češće dešavaju. Nekada se to događalo leti kada je vrlo toplo, a nizak vodostaj, sada se sve više dešava u proleće, a  ako je  topla zima, čak i tada. Cvetanje algi se sve više dovodi u vezu sa klimatskim promenama, ali ima i drugih faktora koji utiču na tu pojavu. Na primer, mora da postoji supstrat, hrana za alge da bi one mogle da se razmnožavaju.

Tamara Jurca kaže da su plavne zone, ritovi i močvare Dunava, Tise, Tamiša i drugih velikih reka sve više ugroženi. Sa snižavanjem vodostaja, jer oni direktno zavise od vodostaja tih reka,  doći će do njihovog laganog sušenja i oni će prestati da postoje  ili će biti sve ugroženiji. Po profesorkinim rečima, niži proticaj vode u Dunavu ne predstavlja problem za samu reku, ali jeste za mrtvaje. Kako kaže, sada kada leto još nije nastupilo, zbog otapanja snegova na Alpima, u Dunavu treba da bude najviši novi vode, a vodostaj je prilično niza. Usled toga  Koviljsko-petrovaradinski rit izgleda kao da je  sredina leta. Flora koja se inače razvija u toku letnjih meseci se ubrzala. Ribe, koje se uglavnom mreste u plavnoj zoni, ritovima, mrtvajama, povezanim rukavcima, nisu mogle ni da uđu u ta područja,  i upitno je kolika će biti  njihova produkcija. Po mišljenju naše sagovornice, to su problemi koji nas očekuju i proističu iz promena u našoj svakodnevnoj klimi.

– Zbog klimatskih promena je evidentna u vodenim ekosistemima oscilacija nivoa vode, kao i fluktuacija samog nivoa, koja  postaje sve ekstremnija – kaže Tamara Jurca. – Sada imamo sušu, ali donedavno su bili ekstremno visoki nivoi vode. Te promene fluktuacije donekle su prirodne ako se govori o ritovima, ali ako pričamo o jezerima koja nisu bila izložena promenama nivoa nekada, onda je to za njih značajna i  negativna izmena. Zbog toga se menja struktura zajednica koje žive u vodi. Preživljavaju one koje imaju migratorne sposobnosti, mogu brzo da odreaguju na promenu i relativno brzo promene svoj areal i distribuciju, koje su tolerantnije, i vrlo često, i invazivne vrste koje su inače adaptibilnije, spremnije da se prilagode. Senzibilnije vrste ili se povlače ili ne mogu da prežive i iščezavaju s određenog staništa. Pad kvaliteta vode nije u ovom trenutku toliko vidljiv, ali to će svakako doneti manji proticaj i manja količina vode. Količina otpada je ista ili se povaćava, a količina vode opada, što će povećati zagađenje. Jurca napominje da kao ekolog koji prati više faktora istovremeno, ne može da kaže da smo neku vrstu izgubili  isključivo zbog  klimatskih promena, ali da definitivno postoje one koje su ugrožene. U Vojvodini, kaže, kada je reč o vrstama čijim istraživanjem se ona bavi, a to su beskičmenjaci  (makroinvertebrate), nema toliko ugroženih, ali je situacija drastično drugačija u užoj Srbiji gde ima senzibilnijih vrsta iz te grupe. Ali su se zato pojavile  nove vrste zato što im odgovara što je ovde topla vode. To su introdukovane vrste i životinja i biljaka.

-Šta bi čovek mogao da uradi? Kada je reč o invazivnim vrstama najbolje je to što rade  društva kao Poret gorana. Ona informišu i edukuju ljude o tome koje su to vrste i koliko možemo da ih kontolišemo. Smanjenje zagađenja voda je nešto bez čega se ne može zbog ovakve klime, a održavanje vegetatvinog pokrivača, očuvanje ako ne njegovo povećanje, je neophodno. Čak i livada koje čuvaju vodu – poručuje Tamara Jurca.

Pokret gorana Novog Sada (PGNS) od aprila ove godine realizuje projekat „Zelene inicijative za zeleni Novi Sad“ koji ima za cilj da kroz široku medijsku kampanju informiše građane Novog Sada o klimatskim promenama, kao i da nastavi sa edukacijom civilnog sektora i omladine o mogućnostima monitoringa lokalne sredine. Ovoga puta, poseban akcenat biće stavljen na pokretanje građanskog aktivizma i uključivanje građana u konkretne akcije Pokreta gorana, poput čišćenja obale Dunava i parkova, kao i sadnje drveća. Ovaj projekat nastavak je prošlogodišnjeg „Zeleni dogovor za zeleni Novi Sad“, koji je deo programa „Snažno zeleno“, a finansiraju ga Evropska unija i Fondacija Fridrih Ebert. Realizator je Beogradska otvorena škola (BOŠ) u saradnji sa Mladim istraživačima (MIS) i Inženjerima zaštite životne sredine.

 Zorica Milosavljević