Nagrada kardiologu dr Miodragu Goluboviću na evropskom Kongresu u Madridu

Kako objašnjava dr Golubović za “Dnevnik”, prezentovan je slučaj uspešnog lečenja pacijenta sa  ozbiljnim kardiološkim i multisistemskim komplikacijama.

- U pitanju je pacijent star 52 godine koji boluje od dilatativne kardiomiopatije sa značajno sniženom funkcijom srčanog mišića. Tokom ranijeg lečenja na našem Institutu pacijentu su pored standardne terapije ugrađeni defibrilator i mehanička srčana pumpa. Tokom kovid-19 infekcije, prošlog proleća, kliničko stanje mu se pogoršalo. Zbog specifičnosti ugrađenih aparata on nije mogao da dobije adekvatno lečenje u mestu boravka, a zbog pandemijskih uslova nije bio u mogućnosti da dođe na Institut, te ostaje na kućnom lečenju. Tokom tog perioda dolazi i do popuštanja bubrežne funkcije, što je imalo negativan uticaj na srčanu aktivnost. Javio se nepravilan i po život opasan poremećaj srčanog ritma te pacijent stiže na našu Kliniku u kritičnom stanju – priča dr Golubović i dodaje da je pacijent nakon tri sedmice intenzivnog lečenja i timskog rada, oporavljen, otpušten kući i sada redovno dolazi na kardiološke kontrole.

Dr Golubović napominje da je ovo primer kako se u okruženju koje nema adekvatno razvijen program transplantacije srca, pravilnom primenom preporuka za lečenje pacijenata sa najtežim oblikom srčane slabosti, blagovremenom ugradnjom defibrilatora i srčane pumpe, obezbeđuje njihov maksimalan efekat koji omogućava preživljavanje pacijenta i u komplikovanim medicinskim uslovima.

Srčana slabost predstavlja jedan od vodećih medicinskih problema i izazova u lečenju. U svetu od srčane slabosti boluje 23 miliona ljudi i smatra se da između jedan i dva odsto populacije ima ovu bolest. S obzirom na epidemiološke karakteristike populacije Vojvodine, koja ima dva miliona stanovnika, može da se zaključi koliko ljudi boluje od srčane slabosti i kolikom broju pacijenta će biti potrebna ova vrsta lečenja u budućnosti.

- Na osnovu dosadašnjeg iskustva mislim da je neophodno nastaviti i intenzivirati program mehaničke cirkulatorne podrške (srčane pumpe), koji je započet u Institutu pre šest godina, naravno paralelno sa programom transplantacije srca na nacionalnom nivou. U tom smislu neophodna je adekvatna selekcija pacijenata, pravilna i pravovremena indikacija za ugradnju srčane pumpe, koja u terapijskom smislu produžava život, poboljšava njegov kvalitet i može da bude most do transplantacije srca ili pak trajan medicinski tretman – naglašava dr Golubović i dodaje kako Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine ima i tehnološke i stručne, ljudske resurse za ovaj projekat.

Kongres na kojem je dr Golubović dobio nagradu održan je u Madridu od 21. do 24. maja. U pitanju je evropski Kongres za srčanu slabost, koji predstavlja vodeći svetski događaj posvećen ovoj bolesti i pokriva čitav spektar pitanja vezanih za prevenciju, dijagnostiku i lečenje ove bolesti.

- Na Kongresu je  učestvovalo 427 predavača koji su na 127 sesija predstavili  651 rad i to kroz kroz e-postere, moderirane e-postere i usmene prezentacije. Posle 18 meseci pauze, Kongres je ponovo održan uživo, te su uz prisustvo kardiologa iz celog sveta obnovljeni kontakti, razmenjena iskustva i nova saznanja u cilju unapređenja lečenja srčane slabosti. Radovi za Kongres su poslati u januaru, nakon čega su odabrani oni koji će biti predstavljeni na skupu. Izbor radova je završen do početka marta, a moj rad je selektovan za prezentovanje na nagradnoj sesiji – navodi dr Golubović.

Prema njegovim rečima, slučaj koji je predstavio na Kongresu je primer uspešnog tretmana kardioloških i nefroloških komplikacija, kod pacijenta sa ugrađenom srčanom pumpom i defibrilatorom u periodu kovid-19 pandemije, koja je uzrokovala probleme u funkcionisanju zdravstvenog sistema u smislu vremena pružanje usluge, kao i adekvatnog tretmana.

Rad je predstavio u finalnoj nagradnoj sesiji pred četvoročlanim žirijem koji su činili renomirani stručnjaci iz ove oblasti, a nakon diskusije i odgovora na postavljena pitanja, od strane komisije dobio je visoke ocene i prestižnu drugu nagradu.

Ljubica Petrović