Prvih godinu dana Instituta za VI u Novom Sadu

Veštačka inteligencija je još uvek za širu javnost prepuna komplikovanih pojmova i odnosa zbog čega i postoje različiti stavovi o njoj od onih koji smatraju da je ona budućnost našeg društva do onih koji u razvoju i primeni veštačke inteligencije vide isključivo negativne pojave i uticaj.

Grupu za multimodalnu i distribuiranu veštačku inteligenciju novosadskog instituta predvodi dr Dragiša Mišković koji kaže da je etički segment primene veštačke inteligencije veoma važan upravo zbog podeljenih stavova u javnosti i da se upravo u ovom trenutku radi na Pravilniku kojim će biti regulisani i tehnički i etički standardi za primenu rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji.

- Ministarstvo je osnovalo radnu grupu u koju je uključen i naš Institut, sa ciljem da se napravi Pravilnik o implementaciji modela veštačke inteligencije gde će biti obuhvaćeni i tehnički i etički kriterijumi koje će morati da ispuni svako rešenje ili proizvod koje neko želi da primeni ili da izađe sa tim na tržište. U principu slična pravila važe i za inovacije u drugim naučnim oblastima, ali je veštačka inteligencija poslednjih godina sve prisutnija pa se i o etici njene primene nešto više govori. Smatram da uz jasna pravila nema prostora za bojazan od nekih negativnih uticaja – kaže dr Dragiša Mišković. 

On nam je „uprostio“ i predstavio deo aktivnosti kojima se stručnjaci Instituta trenutno bave, a jedan od projekata kojim se njegova grupa bavi je iz vrlo aktuelne oblasti robotike.

- Trenutno razvijamo jedan sistem koji omogućava da se realizuje interakcija između čoveka i robota, ali u virtuelnom okruženju. To omogućava kompletna i potpuna ispitivanja i prikupljanje informacija u interakciji sa robotom, a da pri tome robot nije fizički pred vama već se sve radi u virtuelnom okruženju što daje brojne prednosti istraživačima – kaže dr Mišković i navodi da na tom projektu sarađuju sa Fakultetom za tehničke nauke i kompanijom „Trilateral“.

Prema njegovim rečima fokus najvećeg broja projekata koji se realizuju u Institutu za veštačku inteligencije jeste  primena tih rešenja u privredi, ali i da se radi na rešenjima koja će se koristiti u medicini, telekomunikaciji, farmaciji, državnim institucijama...  

- Naša grupa za Primenu veštačke inteligencije u zdravstvu trenutno učestvuje u jednom projektu gde se radi na rešenju kojim bi sistem na osnovu rentgenskih snimaka mogao sa priličnom sigurnošću odrediti da li je neko zaražen koronom ili ne. Naravno poslednju reč u verifikaciji nalaza i postavljanju dijagnoze mora imati lekar, ali bi mu u tom slučaju pomoć veštačke inteligencije svakako bila od koristi – pojašnjava dr Dragiša Mišković.

Nedavno je novosadski Institut učestvovao i u velikom globalnom projektu vezanim za 6G tehnologiju u telekomunikaciji gde su sarađivali i sa velikim svetskim kompanijama poput „Hauwei“-a.

Primene VI u pametnim gradovima

Osnivanje Instituta za veštačku inteligenciju Srbije u martu prošle godine deo je mera akcionog plana za implementaciju Strategije za razvoj veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period od 2020 do 2025. godine.

U Institutu trenutno postoji šest istraživačkih grupa: Obrada prirodnog jezika, Računarski vid i daljinska detekcija, Multimodalna i distribuirana veštačka inteligencija, Primene VI u pametnim gradovima, Primene VI u robotici, Primena VI u zdravstvu.

- Iako se primena 5G mreže tek očekuje i kod nas i u većem delu sveta, već se traže rešenja za 6G tehnologiju koja dolazi i koja podrazumeva veću primenu veštačke inteligencije. Ono na čemu smo radili u tom projektu jeste traženje rešenja kojim bi veštačka inteligencija radila na automatskoj optimizaciji mreže i resursa prema potrebama korisnika čime bi se povećala efikasnost kompletnog sistema – pojašnjava dr Mišković.

Neke potencijalne projekte su „doneli“ i sami istraživači koji su u prethodnih godinu dana počeli da rade na Institutu. Čak i oni mlađi, poput Gorane Gojić, studentkinje doktorskih studija na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu koja upravo  kroz svoju doktorsku disertaciju traži rešenja kojim bi veštačka inteligencija kroz složenu obradu medicinskih snimaka pomogla u oftamološkoj dijagnostici.

Njen kolega Ognjen Kundačin, kojeg takođe očekuje odbrana doktorske disertacije na FTN-u, radi na rešenjima gde bi veštačka inteligencija radila na boljoj efikasnosti elektro-energetskog sistema što je takođe jedna od vrlo aktuelnih tema kojom će se osim Ognjena verovatno baviti i druge kolege sa Instituta.  

Niko Perković