Mora na takmičenje sve što se plaća državnim parama

Prema mišljenju NALED-a, potrebno je da naručioci pri planiranju nabavke istraže tržište radi boljeg sastavljanja tehničkih specifikacija, preciznije, navode predmet nabavke i pažljivo odaberu dodatne uslove za učešće, kako bi podstakli konkurenciju, umesto da je ograniče. Iako je za kriterijume kvaliteta čulo 87 odsto naručilaca, koristi ih tek trećina, što ukazuje na potrebu za obukama kako bi ih dosledno i uspešno primenjivali.

- Od početka primene novog Zakona o javnim nabavkama povećala se konkurencija i na primeru nabavki arhitektonskih usluga vidimo da je udeo postupaka sa jednom ili dve ponude smanjen sa 83 odsto na 69 odsto, ali je to i dalje visok procenat i cena i dalje ostaje glavni kriterijum za dodelu ugovora u čak 95 odsto slučajeva. Sa više ponuda imamo veću konkurenciju, a sa više kriterijuma bolji kvalitet jer najniža cena često može dovesti do dodatnih troškova – rekao je Nikola Komšić, koordinator za regulatornu reformu u NALED-u.

U analizi više stotina nabavki, posebno kod programerskih usluga, uočena je velika upotreba pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva, kriterijumi su ograničavali konkurenciju i neretko nisu odgovarali specifikaciji. Indikativno je i da su u dve trećine analiziranih postupaka, procenjena i ugovorena vrednost bile identične. Prosečan broj ponuda u ovim nabavkama bio je 1,12, dok je cena bila odlučujući faktor u 96 odsto slučajeva.

Slična situacija uočena je i u nabavci konsultantskih usluga (prevođenje, savetovanje, priprema i nadzor projekata), gde je kriterijum kvaliteta bio korišćen u manje od 10 odsto postupaka, a broj ponuda po nabavci ispod republičkog proseka od 2,5. U ovim nabavkama uočeni su i primeri ograničavajućih uslova – da ponuđač za prevođenje ima ugovore sa 10 sudskih tumača za svaki od 10 različitih jezika ili da ponuđač ima najmanje 10 advokata, od kojih je bar dvoje u prethodnih pet godina savetovalo javnog partnera, koji je razvijao projekat izgradnje javne garaže.

Primer Slovenije

U Sloveniji se godišnje obavi više od 15.000 postupaka, u vrednosti većoj od šest milijardi evra (više od 12 odsto BDP-a) i da je važno da država vešto upravlja potrošnjom, ali i da neguje strateške elemente nabavki.

- Ključ uspešne nabavke su transparentan sistem, profesionalni javni službenici i digitalno okruženje koje se mora oslanjati na fer tržište, dostupno svima. Naše istraživanje je pokazalo da svaka dodatna ponuda u proseku može da snizi cenu za oko 4 odsto. U procesu smo razvoja IT rešenja ne samo za transparentne javne ugovore, već i za ažurnu potrošnju na te ugovore, koja će biti dostupna javnosti. Ali, pored sve ove transparentnosti, važno je da imamo i nezavisne institucije i mehanizme kontrole – rekao je Sašo Matas, direktor Agencije za javne nabavke u Sloveniji.

Analize stanja javnih nabavki u tri oblasti izrađene su u okviru projekta „Efektivne javne nabavke u službi ekonomskog rasta“. Projekat sprovodi NALED, uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj (Sida). Ciljevi projekta su i promocija veće primene „zelenih“ i socijalnih kriterijuma u javnim nabavkama, kao i podrška unapređenju sistema kroz izradu mobilne aplikacije za nabavke, eLearning platforme i registra ponuđača.

- Srbija uporedo treba da rešava sve slabosti u sistemu nabavki. Prioritet je da se otvori nadmetanje za sve radove, dobra i usluge koji se plaćaju javnim novcem, što trenutno nije slučaj. Jednako je bitno da naručioci dobiju usluge i dobra odgovarajućeg kvaliteta. Kao što svako od nas kada naručuje nešto za sebe brižljivo vaga između cene i kvaliteta, to treba da čine i naručioci iz javnog sektora. Svesni smo da to nije lako i u okviru projekta smo pokušali da im pomognemo kroz konkretne savete za pripremu konkursne dokumentacije i uputstva za vrednovanje ponuda – izjavio je Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, koja je partner na projektu.

Z. Delić