Ninine mustre: Klimaks

Izostanak mesečnog ciklusa je ta bitna razlika između žena i muškaraca. Ja verujem da to životno doba, kada se zapravo postiže puna zrelost, jednako duboko utiče i na jedne i na druge, ali se kod žena o tome više govori, valjda zbog toga što je emotivni aspekt novog stanja organizma jednako važan kao i fizički, a tu su žene na „svom terenu“.

Većini muškaraca je strano da posmatraju i osvešćuju svoje emocije, a kamoli da o njima pričaju. Oni uglavnom svoja stanja na brojne načine kompenzuju. Tako se ženskom klimakterijumu pripisuju razna stanja, i žene kao da su programirane da ih slepo slede, i kao po komandi imaju nesanice, valunge i nestabilna emotivna stanja. Iako se to sve smatra prirodnim, to ne umanjuje osećaj nelagode, neprijatnosti i čak i stida što se kroz to prolazi.

Mene su sva ova pravila i „prirodni“ simptomi nekako mimoišli. Nisam imala, a ni dalje nemam ni valunge ni nesanice, ni dramatične promene raspoloženja. Razlog za to vidim u sopstvenom nastojanju da vodim jedan svestan život, posmatrajući sebe, svoja osećanja i stav prema ljudima, okruženju i životu uopšte. Onda valjda na vreme i primećujem promene, pratim ih i usklađujem se sa njima. Može biti da je u pitanju i moj način života u kojem uspevam da odvojim svaki dan desetak minuta za vežbanje, idem u prirodu kada god mogu, jedem većinom biljnu hranu, a i uverena sam da su sve situacije u životu tu, da bi me naučile kako i šta da promenim kod sebe da bi mi bilo bolje.

Ipak, verujem da je pravi razlog u tome što sam na vreme čula priču o tome da je problematična menopauza zapravo mit koji smo izgradile vekovima unazad i čula za primere koji se ne uklapaju u opštu sliku, tj. priču. Čim sam čula tu obrnutu priču, odmah sam u nju poverovala. Poverovala sam da klimaks u stvari znači ono što ta reč znači na engleskom: vrhunac. Poverovala sam da se u određenim godinama, nakon mnoštva izazova, teškoća, radosti, tuga, nedaća i blagoslova, dostiže vrhunac svesnosti i samim tim i mogućnosti, i čovek (u ovom slučaju žena) tak tada može u potpunosti da se ostvari i da plovi kroz život punim jedrima. Ona koja ima decu, do tog doba ih je valjda već dovoljno pripremila za samostalni život, pa sada samo uživa u posmatranju njihovog rasta i razvoja. Ona koja kao ja nema decu, ima valjda ponešto što je za života iskreirala i odnegovala, pa sada uživa u plodovima onoga u šta je uložila svoju pažnju i energiju.

I sada, sa ovim znanjem i ovim iskustvom, živimo život punim plućima. I dalje ima izazova, ali je jasno kao dan da su to pomagači kako bih sebe upoznala bolje i život živela još lepše. Ako mene pitate, živeo klimaks! I još važnije: za takav klimaks nikad nije kasno. Dovoljno je doneti odluku da se menjamo, a to jedino i možemo.

Nina Martinović Armbruster

ninamartinovic.com