Skok školarine; za studiranje o svom trošku potreban dublji džep
NOVI SAD: Zasad je povećanje školarina za domaće studente u školskoj 2022/2023. godini najavilo pet fakulteta, kažu za „Dnevnik” iz Rektorata Univerziteta u Novom Sadu.
Samofinasirajući akademci na osnovnim studijama Tehnološkog fakulteta plaćaće 15.000 dinara više, tačnije 80.000 dinara, dok je na master, specijalističkim i doktorskim studijama godina skočila za 10.000 dinara, te sada staje ravno 100.000.
Pravni fakultet odlučio se za povećanje od 4.000 dinara na osnovnim i master akademskim studijama, koje, kada se doda lanjskoj školarini, daje 90.000 dinara. Kako napominju, razlozi su inflacija, rast i usklađivanje tržišnih cena na malo, te poskupljenje električne energije pravnim licima za čak 200 posto. Ipak, prateći troškovi za studente nisu menjani, te je polaganje prijemnog ispita 7.600 dinara, a prijava na konkurs 2.600. Školska godina za doktorande je ostala ista – 150.000, dok prijava na konkurs staje 2.600 dinara, a naknada za upis 4.000.
Medicinski fakultet povisio je cene na integrisanim studijama medicine na engleskom jeziku i dentalnoj medicini na engleskom jeziku, koje će brucoši 2022/2023. godine, umesto 5.500 evra, plaćati 6.500 evra, dok su na master i specijalističkim akademskim studijama školarine porasle za 12.000 dinara, pa sad iznose 100.000. Na integrisanim akademskim studijama medicine, dentalne medicine i farmacije, kao ni na jednom studijskom programu osnovnih akademskih i strukovnih studija gde se nastava izvodi na srpskom jeziku, školarine nisu menjane, napominju, ali je „upisni paket” sa 2.610 dinara skočio na 2.700 dinara zbog poskupljenja materijala i usluga od strane štamparije.
„Razlog ovog povećanja školarine ogleda se u činjenici da očekujemo veće interesovanje stranih studenata za upis na naš fakultet, ali i u tome da želimo da budemo konkurentni sa medicinskim fakultetima u okruženju, gde su školarine mnogo veće nego kod nas. Samim povećanjem bismo uspeli da obezbedimo veći kvalitet i bolje uslove za izvođenje nastave. Do sada su iznosi školarina za osnovne i master studije na našem fakultetu bili izjednačeni, a kako su master studije drugog odnosno višeg stepena, nije bilo opravdano da iznosi budu identični”, kažu za naš list.
Na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin” cenovni skok je neznatan – 5.000 dinara, pa će osnovne studije koštati 85.000, a master 90.000 dinara.
Programi osnovnih i master akademskih studija Jezik, književnost i kultura na Filozofskom fakultetu, umesto 65.000, iznosiće 96.000 na svim modulima, čime su se izjednačili sa punom školarinom za Engleski jezik i književnost. U pitanju su, objašnjavaju, novoakreditovani programi, sa čijom se realizacijom na prvoj godini studija započinje od školske 2022/2023. godine.
„S obzirom na kompleksnost novoakreditovanih programa i veće opterećenje nastavnika u njihovoj realizaciji, određena je cena školarine koja je ista kao i dosadašnja cena najtraženijeg među našim filološkim programima (Engleski jezik i književnost). Da se ne radi ni o kakvom stvarnom povećanju cene za druge module ovih programa, postaje jasno kada se zna da već duži niz godina za ostale filološke programe, kako maternjih jezika, tako i stranih filologija, na našu žalost, ne vlada veliko interesovanje, te osim buyetskih nemamo studenata upisanih na prvu godinu u samofinansirajućem statusu”, dodaju, navodeći da su prošle godine na svim smerovima, osim na engleskom jeziku, gde su popunjene obe kvote, upisana samo dva samofinansirajuća studenta, od kojih je jedan mogao dobiti i buyetsko mesto da je ostvario potreban broj bodova.
Kako naglašavaju, drugi izdaci prilikom upisa, kao ni visine školarina za studente viših godina, koji fakultet završavaju po ranije akreditovanim programima, nisu menjani, uprkos tome što svi troškovi Fakulteta rastu iz dana u dan, a poslednjih godina konstantno pada procenat u kom ih osnivač pokriva.
S. Milačić