"Dnevnik" u stogodišnjem selu - Sirig
Nezgodno je za Sirig reći da je selo, budući da je teritorijalno veliko, a ima i oko 3.500 stanovnika; mada, nije ni stogodišnje, jer je „napunilo” tek 95 godina. Ipak, nedavno smo rešili da se prvi put nađemo u opštini Temerin i to u mestu koje skoro ispunjava sve kriterijume za naš aktuelni serijal.
Naime, prve kuće u Sirigu izgrađene su 1927. godine uz pomoć Crvenog krsta Kraljevine Jugoslavije i neke od njih, koje su o(p)stale do danas, nalaze se na glavnoj ulici. Još kako je nedavno renovirana javna rasveta i nanizani kandelabri, a pride održavaju selo čistim i urednim, zaista se nameće pitanje - koja li je tajna dobrostojećeg Siriga?!
- Naša sreća je što smo u blizini velikog centra, Novog Sada, a i Temerin, kom pripadamo, postao je visoko razvijena opština, auto-put nam je na dva kilometra - objašnjava nam odbornik u Skupštini opštine Temerin Nebojša Vukadinović, doskorašnji predsednik Saveta Mesne zajednice Sirig. - Međutim, mi tu prednost blizine auto-puta slabo koristimo, jer imamo samo jednu fabriku (za reciklažu gume) u našoj industrijskoj zoni 8, koja i pripada siriškom ataru.
A kad smo već u ataru, dobro je napomenuti da su pred novu godinu uspeli da saniraju jedinu divlju deponiju koja se naslanjala uz samo selo; požari se, pak, najčešće na njivama dešavaju; mnogobrojni manji poljoprivrednici seju soju, kukuruz, pšenicu, a i voće uzima maha.
- Stočarstvo nam je slabo, možda samo dve kuće imaju muzne krave, a nekad je svaka ulica imala bar dve kuće gde se kupovalo mleko - priča Vukadinović.
Inače, u Sirigu danas živi rekordan broj stanovnika, te na spavanju imaju oko 3.500 ljudi, a uzrok takve statistike nije prirodni naraštaj, već stalno doseljavanje. Poslednji veći talas doseljenika bio je devedesetih, dok se i danas povremeno nastanjuju tu ljudi iz cele Vojvodine. Premda i nema kuća na prodaju, ako se neka i nađe, cena može biti i oko 50.000 evra.
Ljubav prema knjizi kreće od kuće
U bibliotečkom ogranku „Sirmai Karolj” opštine Temerin, a koji se nalazi u centru Siriga, može se prebrojati oko 10.000 knjiga. Prilikom naše posete bibliotekarka Gordana Radovanović je rashodovala skoro 2.000 naslova, budući da je reč o knjigama koje su neaktuelne, niko ih više ne čita, a listovi su od stajanja i vremena požuteli. Ipak, to ne znači da tu ustanovu nema ko da posećuje, štaviše, rečeno nam je da Sirižani i te kako vole da čitaju, naročito domaću književnost.
- Dolaze nam osnovci od prdvog do četvrtog, uglavnom zbog lektira i slikovnica, dok je đaka od petog do osmog manje, jer dosta toga pronađu na internetu. Srednjoškolci takođe zbog lektira dolaze, a imamo i starije čitaoce koji su se odlučili da im čitanje bude sastavni deo života - priča bibliotekarka Gordana, dodajući da prate aktuelnosti i redovno nabavljaju noviju literaturu. - Dosta prate domaću književnost, čak i oblasti koje se tiču politike i društvenog života. Ali, sad su knjige jeftine, mogu se nabaviti po povoljnim cenama, pa vidim da dosta njih kupuje knjige po radnjama i kioscima. Ipak, ljubav prema knjizi se razvija još kod kuće, od malih nogu.
- Ne vidim jaz među ljudima, nebitno kad da su se doselili - kaže naš sagovornik, deleći s nama anegdotu da od malena poznaje jednog Mađara Đuriku, kog ceo život svi zovu Đuka. - Za Đuku smo znali da slavi raniji Božić i mi smo se radovali tome jer ćemo i kod njega piti i jesti. To su nama bile jedine razlike.
Još uvek traje oslikavanje hrama
Siriški hram Svetog Vasilija Ostroškog već neko vreme funkcioniše sa skelama unutar objekta, budući da je 2019. dobijen blagoslov za oslikavanje, koje i dalje traje. Trenutno je oslikana trećina hrama, za šta je zadužen slikar Vidoje Tucović sa Akademije umetnosti u Novom Sadu. Sami temelji su osvećeni pre tačno tri decenije, te je Sirig od tada dobio novi, nekima najlepši izgled mesta. Kako smo još saznali, na nedeljnoj liturgiji se okupi bar četrdesetak meštana raznih generacija, a novina je i da hram ima svoj dečji crkveni hor koji je ove godine prvi put nastupao.
A danas „glavni” u selu imaju zadatak i ambiciju da reše sve probleme u mestu i promene ga na bolje, što podrazumeva izgradnju novog Doma kulture (trenutno se završava prva faza, postavlja se druga ploča, a ceo projekat košta 80 miliona dinara) koji bi trebalo da postane funkcionalan za dve godine; tu je i rešavanje pitanja kanalizacije koja im je, po svemu sudeći, vrlo izvesna, budući da trenutno čekaju odobrenje traženih sredstava; želja je i da se zamene dotrajale azbestne cevi, a kad bude bilo uslova, nakon realizacije prve dve pomenute investicije, Vukadinović se nada izgradnji Centra za civilnu zaštitu, čiji bi domaćini bili dobrovoljni vatrogasci.
Lea Radlovački