Ninine mustre: Po volji
Koliko god da se trudim da moj osnovni posao, novinarsko – urednički posao na televiziji doživljavam kao kreativno uživanje u onome čime se bavim, dešavaju se okolnosti koje redovno „kvare“ taj doživljaj.
Tačnije, koji bi mogli da pokavare taj doživljaj, ali ja sam se tokom poslednjih godina promenila, pa im to više ne dopuštam.
Nama kreativcima najteže padaju rokovi i termini koji su deo svakodnevnog rada i koji moraju da se poštuju, a sa druge strane, kreativnost ne zna ni za vreme, ni za rokove, ni za termine snimanja ili montaža. Kreativnost se nalazi negde duboko skrivena u podvsesnom delu uma i ispoljava se onda kada ona hoće, ili barem to tako spolja izgleda. U glavnom se ispolji baš u suprotnim okolnostima: kada nema nikakvog pritiska, nego kada sam potpuno opuštena i otvorenog uma za sve ono što bi moglo da se desi.
Poslednjih godina prilično disciplinovano vežbam da sebi stvorim uslove u kojima bih bez obzira na rokove i termine, bila potpuno opuštena i uverena da će moja imaginacija već nekako da pronađe neko rešenje. Kada se rešenje i pored moje svesne volje da ga opušteno dočekam ne pojavljuje, onda primenim drugu vrstu taktike, a to je da se prepustim, pa kako bude da bude. Svojim krhkim ljudskim umom ne mogu da pronađem rešenje, pa se u mislima obratim Univerzumu, prepuštajući mu da on nađe za mene najbolji izlaz.
Takve se situacije u glavnom dešavaju kada sa potencijalnim gostima dogovaram termine za sastanke i snimanja. Sa jedne strane moram da poštujem procedure „sporovoznog“ programa, a one nalažu da se bar nedelju dana ranije najavi termin za snimanje, onda se na osnovu toga dobije i termin za montažu, a onda se umeša ljudski faktor.
Desi se da se potencijalnom sagovorniku nešto ispreči i nije u mogućnosti da poštuje dogovoreni termin. Nekada je to bolest, nekada izneneadni životni događaji, ali šta god da je, ja se tada nađem u nebranom grožđu, jer moram da reagujem i brzo pronađem alternativu, da ne bih ostala bez emisije te nedelje. Tada moram da zovem neke druge ljude, da se izvinjavam što je vreme za prirpremu i realizaciju kratko, a oni onda moraju da provere svoje rasporede, pa će da mi se jave kasnije, pa ako odgovor bude negativan, vreme za pronalaženje sledećeg potencijalnog sagovornika je još kraće, a tenzija je još veća.
E, tako je bilo ranije. Od kada se oslanjam na Univerzum, kockice kao da se same od sebe slažu, i sve bude u redu, onako kako svima odgovara. Kako to nisam savladala još pre tridesetak godina, lepo nisam pametna. Koliko bih muka i nerviranja sebi uštedela? A opet, da li bih se ikada obratila Univerzumu i uvidela koliko je moćno kada mu se prepustim, da nisam imala izazove koji su me do tih saznanja i doveli? Na znam tačan odgovor, ali verujem da je baš tako trebalo da bude. Neka i dalje bude po volji Univerzuma. Meni odgovara.
Nina Martinović Armbruster