Betani Hjuz, autorka „Traganja za blagom”: Ne verujem da se istorija ponavlja

Profesorka Hjuz je nagrađivana istoričarka, autorka i voditeljka, koja se već 25 godina bavi antičkom i srednjovekovnom istorijom i kulturom. Betani Hjuz predaje na brojnim univerzitetima u Velikoj Britaniji, između ostalih na Oksfordu i Kembridžu, i naučni je saradnik u Kraljevskom koledžu u Londonu. Autor je više od 50 radio i TV dokumentaraca, a 2013. godine dodeljen joj je počasni doktorat na Univerzitetu u Njujorku, u znak priznanja za njen izvanredan doprinos istoriji i njegovoj međunarodnoj promociji.

- Kada smo negde između 70.000 i 200.000 godina pre naše ere postali samosvesna misaona bića, u osnovi smo postali ono što smo i danas. Veoma je zanimljiva ta teorija da se istorija ponavlja, jer, iskreno, ne verujem da je zaista tako. Smatram da je čovek odavno počeo da uči posmatrajući istoriju, jer bi bilo zaista besmisleno da se nismo pomerili ni za milimetar iz prošlosti uz sva ta naučna dostignuća i milenijumsko bavljenje istorijom koja je uvek bila predmet ljudskog interesovanja. Svesni deo našeg bića, naš razum, intenzivno radi na usavršavanju čoveka u tom pogledu. Međutim, problem je u onom nagonskom delu čoveka kojim gospodare ambicije, interesi i pohlepa - smatra profesorka Betani Hjuz.

Šta je to što nas uvek vraća dva koraka unazad kada napravimo jedan napred?

- Danas civilizacija strahovito napreduje, ali imamo jedan fenomen desocijalizacije, razjedinjavanja ljudskog društva. Svrha svakog napretka jeste da unapredi društvo. Tako je još od prvih ljudi koji su zakoračili na ovu planetu. Međutim, ljudi su se nekad udruživali da bi stvarali bolje i naprednije društvo, a danas se ostvaruje ogroman napredak u jednom društvu u kom se ljudi sve više navikavaju na dobrovoljnu izolaciju od drugih. Čini se kao da smo se pre 10.000 godina bolje sporazumevali uz primitivnu komunikaciju nego danas kada komunikacija sa svetom oko nas počinje od trenutka kada otvorimo oči.

Šta je za vas kao arheologa najveće iznenađenje do kog ste došli tokom vaših istraživanja?

- Bez sumnje to je činjenica koliko malo su žene doprinele u kreiranju istorije i sveta koji danas poznajemo. Iako nas je uvek na planeti bilo negde pola-pola u odnosu na muškarce, neka istraživanja pokazala su da su žene imale uticaj od svega 0.5 odsto na sve istorijske tokove. Da biste bolje razumeli, to znači da na jedno pominjanje žene kao nekog važnog činioca u istoriji, muškarci budu pomenuti otprilike 200 puta. Međutim, ako biste se vratili kroz prošlost uvideli biste da to nije oduvek bilo tako. Na osnovu arheoloških istaživanja može se videte da su žene u ranoj antici imale pođednako prisustvo kao i muškarci. To nam pokazuju i DNK rezultati sa arheoloških nalazišta. Žene i muškarci su u davnoj prošlosti bili potpuno ravnopravni, a onda se nešto oko 800 godina pre nove ere promenilo i žene su zbog tog događaja već tri hiljade godina na ovoj planeti bića drugog reda. Šta je dovelo do toga još nikome nije jasno.

Koje je najveće arheološko otkriće 20. veka?

- Mnogo otkrića smo imali tokom 20. veka, ali očigledno, najvažnije je otkriće Tutankamonove grobnice. Ne zbog toga što je on bio toliko važan vladar u istoriji Egipta i sveta koliko zbog samog stanja i očuvanosti ostataka ovog faraona. Morate razumeti da sam ja inače veoma slaba na priču o Tutankamonu jer sam prvi put išla da vidim tu izložbenu postavku kada sam imala pet godina i to je bio jedan od glavnih razloga što sam poželela da se bavim istorijom. Imala sam tu čast da kao istoričar držim u svojim rukama Tutankamonovo blago i sve te drevne relikvije kada se pre mnogo godina radila njihova restauracija kako bi bile izložene u onome što je danas Muzej egipatske kulture u Kairu. Ne mogu vam ni opisati kakav je osećaj osetiti u rukama deo istorije, nešto staro skoro tri milenijuma.

Kada biste mogli da otputujete u prošlost, gde biste voleli da živite?

- Veoma sam zahvalna na tome što živim u 21. veku. Ne bih volela da živim u prošlosti. To pitanje mi često postavljaju. Možda bih provela jedan dan kao Spartanka, jer mi je to društvo zaista neverovatno. Volela bih da iskusim život jedne od tih žena, jer je u to doba bila prava retkost da žene imaju status i prava, a Sparta je tom pogledu bila toliko napredna da je ženama čak dozvoljavano da se takmiče sa muškarcima u fizičkim izazovima. Mogle su da vežbaju, piju vino, jedu za istim stolom sa muškim članovima porodice, komšijama i prijateljima. Uzmemo li u obzir da je u mnogim modernim društvima takva slika bila nezamisliva do pre nekoliko decenija, Spartanke su se sigurno osećale posebno i moćno zbog prava koja imaju.

Prema vašem mišljenju koje drevno društvo je ostvarilo najveći uticaj na modernu civilizaciju?

- Veoma je teško definisati samo jedan uticaj jer svi mi učimo jedni od drugih i tako se međusobno „guramo” napred. Čak i kada bismo rekli da su Grci ti koji oblikovali današnji svet, istina je da je većina grčkih ideja došla sa istoka, iz Vavilona i Asirije. Na isti način na koji su kasnije dostignuća Grka otišla dalje na zapad, stvorila osnovu Rima i tako dalje lančano menjala svet. Zbog toga bi najispravnije bilo reći da su sve antičke civilizacije uticale na ovu našu.

N. Dražović