U Titelu otvorena izložba „Pred vratnicama“ Moćna simbolika kapije
TITEL: Izložba „Pred vratnicama“, čiji su autori fotoreporter „Dnevnika” Slobodan Šušnjević i istoričar Darjuš Samii, otvorena je u galeriji Narodne biblioteke „Stojan Trumić“ u Titelu.
Reč je o izložbi fotografija sa motivima kapija, odnosno vratnica u selima u slivu reke Jasenice oko Topole. Autore i publiku na otvaranju izložbe pozdravio je direktor titelske ustanove Goran Popović, a o značaju i simbolici kapija govorio je autor fotografija Slobodan Šušnjević.
- Ova izložba je rezultat Darjuševe inicijative, on mi je pričao o tim kapijama, iz topolskog kraja odakle potiče i njegova priča me je zainteresovala. Kada smo otišli u prvu posetu tim selima primetio sam koliko je važno da se to sve zabeleži, jer sela sada postaju skrajnuta, svi se selimo u gradove i gubimo kontakt sa njima, a time i mnoge divne građevine počinju da propadaju. Same kapije, odnosno vratnice imaju jedan duboko duhovni značaj. One ograničavaju spoljni svet koji se nalazi ispred i unutrašnji koji se nalazi iza kapije i tako kao da čiste čoveka koji prolazi kroz te vratnice i stupa na posed svog domaćina. Nekada široke i po metar i po, zidane od kamena i drveta imaju moćnu strukturu i obiluju simbolikom – veli Šušnjević.
Nakon izložbe u Novom Sadu, primetno je da izložene fotografije vratnica komuniciraju sa savremenim čovekom, sa čovekom koji živi u gradu i koji je pomalo otuđen od sveta sela i iskonskih zajednica i domaćinstava. Istoričar Darjuš Samii navodi da ova izložba, pored svih poznatih motiva Topole, ističe njenu srž, odnosno njena sela.
- Topola je najpoznatija po Karađorđu, Oplencu, Karađorđevićima, ali mi smo krenuli u onu Topolu koja čini njenu srž, a to su njena sela u koja odavno niko ne svraća. Pozivari za vojsku su davno zaboravljeni, a osim poreznika ili nekog retkog nakupca skoro niko da i ne dolazi. To su sela rasuta po brdima u koja još uvek nije prodro neki vid modernizacije i koja su se polako gasila. Kao monumenti ovog istorijskog kraja ostale su kapije koje su zidali domaćini koji su se osećali dovoljno snažno da ih pred svoju kuću stave – priča Samii.
Kapije su masivne i natkrivene, a ništa na njima nije slučajno. Neke su duboke i po dva metra, masivne su i to ne da bi se zaštitilo domaćinstvo, nego da bi čovek prošao kroz njih. Da bi osetio razliku između spoljašnjeg sveta i domaćinstva u koje stupa. One imaju i nadstrešnicu, koja se kasnije pokazala kao nepraktična, jer poljoprivredne mašine ne mogu da prođu ispod nje, ali se u Šumadiji kaže da je običaj da se zastane kada se ispraća gost i da je sramota da u slučaju kiše gost pokisne, već treba da bude pod strehom. One su zato bile tu i nijedna kapija nije zatvorena do tih nadstrešnica, kroz svaku se vidi domaćinstvo, a to opet govori o otvorenosti i gostoprimljivosti domaćina, objašnjava Darjuš Samii.
Kako kažu Šušnjević i Samii, otvaranja izložbi i kontakt sa njihovim autorima služe da bi se publici preneli motivi i procesi nastanka izložbe i prenela priča koja se krije iza svake fotografije, jer svaka fotografija i svaka kapija ima svoju priču. Te kapije postoje svuda, kroz njih ljudi prolaze, u njima se sreću i svaka krije neku poruku i simboliku.
Posetioci titelske galerije izložbu mogu pogledati do 10. maja.
