U Matici srpskoj predstavljen prvi tom Leksikona pisaca srpske književnosti

Kako je podsetio predsednik Matice prof. dr Dragan Stanić, ovaj veliki enciklopedistički projekat je pre više od šest decenija, 1960, po karakteru zamišljen kao jugoslovenski i pod okriljem našeg najstarijeg književnog, naučnog i kulturnog društva od 1972. su objavljene četiri sveske „Leksikona pisaca Jugoslavije”. Međutim, iako je Matica u načelu bila spremna da ga nastavi, projekat se, željom i voljom drugih, praktično ugasio s nestankom državnog i kulturnog koncepta na kojem se temeljio.

Svesni činjenice da je leksikon pisaca neophodna publikacija, u Matici srpskoj ipak nisu odustali od generalne ideje u čijim je temeljima izuzetno važno knjižnjevno-istorijsko mapiranje kulture regiona, koje ne mogu zameniti ni biografski rečnik ni enciklopedija. Tako je oblikovan koncept Leksikona pisaca srpske književnosti, u koji bi ušli ne samo Srbi nego i pripadnici drugih nacija koji u celini ili delom pripadaju tradicijskom nizu srpske književnosti od njenih početaka do prvih godina 21. veka. Uspostavljen je i stabilizovan istraživački tim na čelu sa prof. dr Ljiljanom Pešikan Ljuštanović...

– Uprkos jasnoj postavci osnovnog korpusa, znalo se  da se ne može ostati samo unutar preusko shvaćenog pojma srpske književnosti, nego da će se morati dotaći mnoga rubna polja toga korpusa, pa i tačke presecanja sa drugim nacionalnim, jezičkim ili regionalim korpusima – naveo je prof. Stanić. – Ali primarni zadatak je jasno imenovan, a to je da su morali biti popisani i biografsko-bibliografski obrađeni svi pisci koji jesu bili ili se mogu smatrati pripadnicima srpske književnosti i kulture, i to od vremena svetih Kirila i Metodija i Svetog Save pa sve do našega doba. 

Posebna pažnja posvećena je tome da se korpus srpske književnosti sagleda što celovitije, da obuhvati i pisce iz dijaspore, kao i srpske pisce koji stvaraju u celom regionu, ali i one pisce koji predstavljaju zajedničku baštinu i zauzimaju značajno mesto u više nacionalnih tradicijskih tokova. Pri tome je, recimo, kao deo zajedničkog srpskog i hrvatskog nasleđa posmatrana renesansna, barokna i prosvetiteljska književnost u Dubrovačkoj republici. Ali se generalno pitanja „razgraničavanja” bliskih i često suštinski prepletenih korpusa nacionalnih književnosti na prostoru bivše Jugoslavije, kao veoma osetljiva, praktično rešavaju od slučaja do slučaja.

– U svakom slučaju, uloženo je dosta napora da se izgradi široki i prostrani korpus srpske knjiženosti, ali i da se opiše korpus svih književnosti sa kojima srpska književnost živi u punom ukrštanju i prožimanju – ocena je predsednika Matice srpske. – Pravo je zadovoljstvo iščitavati Leksikon, tu se opisuju biografije pisaca i njihovi opusi. Neki pisci su veoma poznati, neki opet malo ili manje poznati, ali su sve informacije dragoceno, što je pogotovo vredno za istraživače koji treba da se oslone na pouzdane i proverene podatke. I uprkos izvesnim primedbama, možemo reći da je vredelo uložiti napora jer se došlo do odista sjajnih rezultata.

Jedan od važnih elemenata Leksikona je i opredeljenje da se ne inistira na celovitim bibliografijama predstavljenih pisaca, budući da se kod pojedinih autora, poput Ive Andrića, radi o desetinama tabaka, a i inače se već objavljuju u okviru drugih Matičinih publikacija. S druge je strane, međutim, definisan stav da se vodi računa o strogom normiranju obima pojedinih odrednica i selekciji kako bibliografskih, tako i biografskih podataka. Pri tome se ostalo pri stavu da valja očuvati obuhvatnost i kulturnu reprezentativnost, pa u tom smislu selektivnost nije značilo svođenje leksikografskih odrednica na strogi akademski kanon, već pre svega insistiranje na njihovoj funkcionalnosti.

Po rečima dopisnog člana SANU prof. dr Jovana Delića, ovakav leksikon je nedostajao srpskoj nauci o književnosti, odnosno leksikografiji i enciklopedistici Matice srpske, i potreba za njim se odavno osećala. Na istom fonu su i ocene recenzenta, prof. dr Nikole Grdinića, koji je rekao da izlazak Leksikona označava početak formiranja bibliografije srpske književnosti, te da i rad na leksikografiji u samoj Matici srpskoj ovim dobija sistematičan oblik.

Pokazuje se, ne samo s Leksikon pisaca srpske književnosti, već pre svega sa Srpskim biografskim rečnikom i Srpskom enciklopedijom, da Matica srpska jeste ona žiža u kojoj se može, uz ostalo, pribrati i srpska leksikografija, stav je prof. dr Ljiljane Pešikan Ljuštanović. „Jedno od pitanja koje mi je često postavljano bilo je zašto Leksikon uključuje i neke pisce koji su ’nekvalitetni’, čak maltene estrada. Matica je po svojim rezultatima elitna, ali ne bi smela da bude elitistička. Jer Maticu i nisu stvarali samo oni najmudriji i najobrazovaniji Srbi njenoga vremena, već i majstori, zanatlije, trgovci... sav onaj svet koji gradi složeni mehanizam jedne kulture”, poruka je glavne urednice Leksikona.    

Za prof. dr Goranu Raičević, poduhvati kakav je Leksikon pisaca srpske književnosti, potrebniji su da bismo se suočili sami sa sobom pre nego da bismo nekom drugom dokazivali ko smo i šta smo. A ako se i pojavi sumnja u svrhovitost ovakvog posla, dodala je - „a sumnja se gnezdi u svim poduhvatima koji se tiču duha i ne mogu se izmeriti materijalnim merilima što su zacarila u sadašnjosti” - onda nam ne preostaje ništa drugo do da se ceo poduvat shvati kao deo opklade na smisao, na budućnost, kao poruku u boci koju će otvoriti naši potomci - „nadam se bolji i pametniji od nas”.

– Želim svakako da Leksikon pisaca srpske književnosti brzo dobije svoj drugi nastavak, te da naša država, shvativši vrednost ovog posla, omogući adekvatno i kontinuirano finansiranje, kako bi se ceo poduhvat što brže okončao - poruka je prof. dr Gorane Raičević. – Samo tako ćemo pokazati da smo dorasli do onogo nivoa kulture u kojem ćemo se radovati onome najboljeg  u nama, što smo imali i što imamo, a što će se, bez svake sumnje, odraziti i na sliku koju će naša kultura imati u očima drugih.

M. S.