Izložba kuvarica u Mesnoj organizaciji "Narodni heroji"

Po rečima organizatorke izložbe i predsednice Mesne organizacije “Narodni heroji” Ljubice Jovanović, inspiracija za izložbu nastala je iz činjenice da je naš grad poneo titulu Evropske prestonice kulture, čiji su značajni segmenti kultura sećanja i očuvanje tradicije.

- Kao organizacija, podržavamo sve naše članove i njihove ideje, a posebnim uspehom smatramo to što okupljamo ljude i iz svakoga izvlačimo ono najbolje – objasnila je Ljubica Jovanović. – Izložbu smo organizovali u želji da očuvamo našu narodnu tradiciju i prenesemo je mlađim generacijama, da se ne zaboravi. U neka davna vremena kuvarice su bile obavezan deo svakog domaćinstva, štitile su zid iznad šporeta i ostalih delova kuhinje, gde se spremala hrana, jer lakše je bilo oprati tkaninu, nego krečiti. Za njihovu izradu potrebno je imati ideju, mnogo dobre volje i strpljenja.

Izložene kuvarice delo su jedne od članica kreativne radionice “Bubamara” Dragice Rajić, koja je po struci diplomirani ekonomista, u čemu je i provela svoj radni vek, ali uvek je nalazila vreme za ručni rad.

- Uvek sam se time bavila, to je moja ljubav od detinjstva, koju su mi prenele baka i majka – potvrđuje Dragica Rajić. – Najviše volim primenjeni vez, a tokom poslednjih nekoliko godina drugarica me je uputila i u heklanje. Dok su mi unuci bili manji, ušivala sam im, recimo, motive ninya kornjača na gornjake, to su bile njihove želje. Pored sebe uvek imam neki ručni rad i knjigu. Na kuvaricama su mi posebno dragi šaljivi motivi. Među ovde izloženim radovima takvi su natpisi: „Cura crna, pa i vino crno, je li čudo ako sam posrn’o” ili “Ja sam bata iz Banata, espap moj vredan zlata”, a on sa sobom nosi šunku i gusku za klopu... Tu su i natpisi na slovačkom i mađarskom jeziku. Moja poruka za sve, ne samo za mlade, je da ovakav rad treba zaštititi i sačuvati. Nažalost, mislim da za to nema mnogo interesovanja, a bilo bi lepo da Novi Sad dobije neki prostor u kojem bi uvek bili izloženi različiti radovi starih i umetničkih zanata, i domaće radinosti. Na taj način bi ih neko uvek video i ne bi bili zaboravljeni.

Tekst i foto: B. Pavković