Milica Zarić: Jelena Tomović spušta loptu

Ljubav i vino, dve stvari koje s godinama postaju sve bolje, glavne su teme ove intrigantne porodične sage i u drugoj sezoni, a priča serije nastavlja se tamo gde je stala na kraju prve sezone, te će tako gledaoci otkriti da li će opstati ljubav za koju su se Vuk Tomović i Vera Smiljanić teškom mukom izborili. Videćemo da li će im na tom putu stajati Vukova još uvek zakonita supruga Jelena Tomović koju u seriji tumači glumica Milica Zarić, koja za Dnevnikov TV magazin otkriva kako će se njen lik dalje razvijati.

– Jelena Tomović je žena koja tokom noći sazreva, a to joj se dešava u srednjem životnom dobu, u četrdesetim godinama, što je, složićete se, dosta kasno, ali takve su životne okolnosti za nju bile. Ona je jedna nezrela, razmažena i, zbog svih tih okolnosti, bahata osoba koja se tako i ponaša. Ta njena razmaženost i nesnađenost u životu manifestuju se kroz bahatost, bezobrazluk i osionost prema ljudima, a mislim da se u drugoj sezoni ona negde pronalazi i sazreva, shvata ko je, šta je i gde joj je mesto. Malo spušta loptu, bori se za sebe i dalje, ali na jedan drugi način.

Da li to znači da ona neće biti negativac u drugoj sezoni?

– Ja se iskreno nadam da neće (smeh) i da će je ljudi razumeti. Mene je, u stvari, iznenadilo koliko je ljudi imalo pozitivnu reakciju na nju u prvoj sezoni. Ljudi se valjda pronalaze u tim likovima protiv kojih su svi i koji su jedino na drugoj strani. Imaju razumevanja i za njih. Nije lako biti sam i boriti se za sebe sam, a svi su vas ostavili, što su u Jelenim slučaju ćerka, muž i otac. Stoga bih rekla da je Jelena pre neko koga treba sažaljevati nego da je nešto mnogo bezobrazna (smeh). 

Koliko je ona za vas na prvo čitanje bila kompleksan lik s obzirom na to da tek naizgled deluje kao površna osoba bez mnogo bitnih istupa u scenariju, a zapravo kada se zagrebe ispod površine ona deluje kao psihološki vrlo višeslojna?

– Meni to i jeste bio najveći izazov i jeste to bilo najzanimljivije. Na prvo čitanje sam se zapitala zašto mene zovu za taj lik i kakve veze ja imam sa tom ženom, ali onda, u razgovoru i probama sa rediteljima i producentima serije, bilo mi je jasno šta žele sa tim likom. Onda sam i smislila kako da ga gradim i postavim. Za takvo ponašanje morate da nađete dubinska opravdanja da bi to bila živa žena, a ne karikatura. To mi je bilo strašno interesantno, pogotovo što je to zaista daleko od mene - cele te okolnosti i način odrastanja te žene i okruženje u kom se našla. Svi ti odnosi su mi bili i zanimljivi i inspirativni i tako sam kockicu po kockicu slagala i onda se na kraju zabavljala igrajući je. Baš sam je zavolela kroz igranje (smeh). 

Olivera Marković je jednom prilikom rekla da je najlepše kod glumaca to što prožive 100 života radeći svoj posao. Šta vam je proživljavajući sve te živote i obuvajući tuđe cipele donela ta potraga za istinom?

– „Veliki Getsbi“, jedna od knjiga koje volim, počinje tako što otac sinu daje savet: „Kad god osetiš potrebu da o nekom sudiš - rekao mi je - pomisli samo na to da svi ljudi na ovome svetu nisu u životu imali ona preimućstva koja si imao ti." Odnosno, nismo svi sa iste tačke krenuli. I meni ta prilika da sagledam nečiji život iznutra u potpuno drugim okolnostima i da nađem opravdanja i da razumem nečije odluke i postupke čini život jako bogatim. Meni je ta prilika da proučavamo nečiji život do tančina, da bi mogli da ga igramo, uvek bila bajkovita, izazovna i beskrajno zanimljiva.

Kažete da je Jelena daleko od vas, a koliko je izazovno bilo da se izmestite od drugih uloga u karijeri s obzirom na to da je na televiziji ovo vaš prvi negativac?

– Bilo mi je jako zanimljivo. Za prvu sezonu sam sa kostimografkinjom razgovaralo o tome kako je to žena koja ima i papuče na štiklu, a ja sam žena u patikama (smeh). Jelena Tomović je non-stop sređena i misli da je to jako važno, ona obraća pažnju na spoljašnjost, a slabije na unutrašnjost. U ovoj drugoj sezoni će malo da, koliko takva žena uopšte može, zagrebe i unutra da vidi šta je to što njoj prija i ne prija, šta želi.

Koliko je taj prikaz isprepletenih sudbina dve naizgled različite porodice u seriji zapravo slika savremenog društva i tajni kojima smo gotovo svakodnevno okruženi u društvu?

– Negde sigurno i jeste slika ne samo našeg, nego svakog društva na zemaljskoj kugli. To su podeljene stvari - neko ide srcem, neko razumom, tako da su kroz te dve porodice i njihova okruženja nama dati mali socijalni preseci svih ljudi i zato je ta serija prijemčiva i zato je toliko gledana i svako se u nekom liku, okruženju ili okolnostima pronađe.

Da li vi volite da pijete vino i kojim sortama najviše uživate?

– Volim da pijem vino, kao i ostale alkoholne napitke, ali nisam vam ja neki stručnjak. Za uživanje i provod je bitnije društvo nego brend vina. Ako mogu da izdvojim neko vino to bi onda bio roze.

Uspevaju li naše nove domaće serije da se približe običnom čoveku tako on može da se poistovetiti sa savremenim likovima, kao što je to nekada bio slučaj npr. sa „Boljim životom“?

– Mi ipak sad živimo potpuno drugo vreme, a to je digitalno vreme. Ranije su bila dva ili tri televizijska kanala i „Bolji život“ je bio jedina porodična serija u tom trenutku, a sada imate mnogo domaćih i stranih kanala, ali i internet koji nudi toliko sadržaja i programa da imate vremena da gledate isključivo ono što vas veže i privuče i za šta ste zainteresovani, ako niste tip koji sedi non-stop uz televizor i gleda i guta sve. Mislim da je ponuda ogromna, a vreme se potpuno promenilo jer su sadržaji svuda oko vas i zatrpavaju vas različitim stvarima i na različite načine, a vaše je da odaberete da li ćete da živite tako ili ćete određenu seriju da gledate u određenom terminu ili onlajn da je bindžujete ili kako vam već drago.

Serija „Besa” je izašla iz okvira našeg regiona te je snimljena verzija za arapsko govorno područje. Koliko je za vas kao glumicu koja je učestvovala u drugoj sezoni značajno to što ona doživljava neki novi život u nekom drugom regionu i za drugačiji mentalitet?

– Jeste, jako mi je drago i značajno što sam dobila tu ulogu, ona nije velika, ali je meni bilo  zadovoljstvo da sam uopšte deo te ekipe. „Besa” se izdvaja i pristupom i produkcijskim uslovima. To je veoma ozbiljno i studiozno urađena serija. Snimana u nekoliko zemalja, u različitim periodima, sa plejadom i stranih i domaćih glumaca.  

Glumci uglavnom kažu da imaju jedan doživljaj o nekom projektu dok ga snimaju, a onda potpuno drugačiji kada ga pogleda. Da li je „Besa” ispunila vaša očekivanja i opravdala uzbuđenje koje vas je pratilo tokom snimanja?

Kada sam pročitala scenario druge sezone shvatila sam da je produkcija otišla korak dalje u odnosu na prvu sezonu. Nadam se da će se priča nastaviti jer ona svojim kvalitetom, gledanošću i utiscima zaslužuje nastavak. Moj lik Vere Koci je nažalost nastradao krajem druge sezone. Kada gledam nešto što sam snimala budem dosta kritična prema sebi. Dosta je scena i poispadalo, imala sam neke predloge, ali okolnosti su bile takve da je ta uloga ostala u tim okvirima koje ste videli. Srećna sam što sam uopšte bila deo serije, a da li je to moglo bolje i da li sam ja želela još neki sloj da dodam, a za to nisam imala priliku zbog raznoraznih okolnosti, i tu ima istine.

Pozorišta odnedavno rade punim kapacitetom i konačno su sedišta puna. Koliko je za vas kao glumicu sada srce na mestu i da li je glumački lakše i lepše kada izađete pred punu salu?

– Ova korona nas je na dve godine ne zaustavila već potpuno izula iz cipela, zbog čega smo svi promenili živote i prolazili kroz najrazličitije faze. Tako i pozorište. Prvo sam malo odahnula jer se stvari vraćaju u normalu, ne samo kao glumica već kao čovek koji živi u sadašnjem trenutku. Novi rat nas je sve opet omeo. Što bi moja majka rekla - nikada mira da malo odahnemo pa da živimo neki dosadni normalni život. Mi smo stalno u nekim izazovima i situacijama koje nisu baš uobičajene. Radujem se povratku u pun kapacitet. Mi smo sve vreme igrali u pozorištu, ali i snimali tako da ja nisam poslovno osetila taj neki predah. Ja sam i letos igrala svuda po regionu, nisam imala pauze, ali zaista jeste drugačiji osećaj ako imate punu salu. Nije isto kako diše u mraku puna sala ili kada je malo ljudi u publici.

Vladimir Bijelić