Rusi IT firme sele u Srbiju

Ona je samo jedna od nekoliko firmi iz ove oblasti koje su kompletnu infrastrukturu, zajedno sa zaposlenima, prebacile u Srbiju. S opremom, kablovima i kompjuterima stižu i zaposleni, koji trenutno zahtevima za slobodne stanove zatrpavaju pretežno beogradsko tržište. Na udaru je najviše Novi Beograd, ali se traže i veći stanovi u starijim delovima grada, što najviše zavisi od toga gde im je smeštena firma.

Pored ruskih kompanija, privremeno boravište u Srbiji potražili su i itijevci iz Rusije koji rade za strane firme. Jedna od njih je Nataša M, koja kao programer radi za švajcarski “Luksoft”, koji je zatvorio ruski deo svoje firme. Zajedno sa mužem Olegom stigla je u prestonicu. Oleg je frilenser, ali i on ima ozbiljne razloge za odlazak. Zašto? Jer nije siguran koliko dugo će moći da se snalazi s internet konekcijom. Ne s kvalitetom interneta, već sa mogućnošću da radi autsorsing poslove za partnere širom sveta.

U Rusiji, 80,86 posto stanovnika koristi internet, a Rusija je 47. zemlja po brzini internet konekcije, s prosečnom brzinom od 75,91mbit/s i 88. na svetu po brzini mobilnog prenosa podataka od 22,83mbit/s. Ruski jezik od marta 3013. postao je drugi najčešće korišćeni jezik na internetu, a Rusi izuzetno rado koriste društvene mreže. Problem je nastao zahvaljujući rusko-ukrajinskom sukobu i eskalirao dotle da Rusija preti da će preseći jedno od čvorišta podvodnih kablova između svoje zemlje i USA. Takođe, Rusija je, navodno, naložila da se svi korisnici i domeni presele na domaću teritoriju, kako bi zaštitila podatke i infrastrukturu. Uz obostrane pretnje SAD i Big tek kompanija koje dozvoljavaju govor mržnje, čak i kad je uperen ka običnim ruskim građanima, i povlačenje velikog broja kompanija sa ruskog tržišta, nije teško očekivati da će u jednom trenutku doći do prekida na vezama. ICANN, međunarodna organizacija za dodelu domena, za sada čvrsto stoji na stanovištu da se ne sme prekidati internet, niti ukidati .ru domeni, ali je pitanje da li će i kada popustiti pred pritiscima, a svi znamo da je presedana, bar kad je politika u pitanju, uvek bilo.

U svakom slučaju, Rusi su nam stigli i trenutno se suočavaju s pitanjem kako da organizuju internet vezu. Naši kablovski i IPTV sistemi nespremno su ih dočekali: oni koji imaju ugovore vezane za korisnika, a ne za vlasnika stana, nemaju dobru internet vezu, oni sa dobrim paketima nemaju isključivo internet, već nude i fiksne, mobilne telefone i kablovsku televiziju. Uz sve to, procedura potpisivanja nekog takvog ugovora vrlo je komplikovana, jer su obično u pitanju ugovorne obaveze, a naši gosti tu su možda nekoliko meseci, možda nekoliko godina, a možda i zauvek.

I, dok je MUP Novi Beograd zatrpan prijavama boravišta, uglavnom prijateljskog, na 90 dana, dok ne stignu od firmi svi papiri za radne dozvole i ostale beneficije, očekuje se da će slična navala stići i u druge IT centre, pre svega u Novi Sad, koji je inače navikao na ruski jezik na ulicama, zahvaljujući NIS-ovim gazdama iz Rusije.

Takođe, mladi Rusi ubrzano uče srpski. Kako će banke reagovati na ove promene, pokazaće naredni dani, jer su primećeni problemi u transferu novca iz Srbije ka drugim državama, pošto ih smatraju rizičnim. No, tu je uvek stari dobri Pejpal.

Ivana Radoičić