OkoTVoko: Vreme ludila

Slike rata su bile stravične ali u vreme raspada Jugoslavije nisu postojale društvene mreže da se stalno podseća na rat. Da se setimo Vukovara, Dubrovnika, Sarajeva, Oluje, da se setimo bombarodvanja, rušenja novosadskih mostova, zgrade Televizije Novi Sad... Srećom tada nismo imali mobilne telefone i društvene mreže pa smo se družili po podrumima. Sad u vreme korone nismo imali sa kim da se družimo nego s televizorom.

Tik tok je pravio paniku. Postoji i taktika ubacivanje lažnih slika na društvene mreže i da se kadrovi iz ratnih igrica ubacuju na internet. Kao da nije dovoljno strašan sam rat. Kao da ne preti Treći svetski. Kao da nam nije dovoljno vreme ludila koje mediji dodatno potpiruju. Šta nam sve sledi u ekonomiji? Kakva će cena da se plati? Da li je svet promenio pravila po kojima se ponaša? Mediji su tu da proprate. Da uhvate svaku informaciju. Vidi se koliko i uređivačka politika utiče na obojenost medija. Kako da vas ne uhvati panika i kako da ne poludite.

Kolika je etička odgovornost svakog pojedinca, svake javne ličnosti? Kad pročitam memoare Mire Furlan te hrabre, fantastične žene vidim koliko je ona imala težak život samo zato što je mislila svojom glavom. Kad pogledam govor Mikija Manojlovića na otvaranju Festa, vidim da je danas bitno da sve mora da bude efektno i zvučno. Da se ne biraju reči i da je jako bitno da izgovoreno bude efektno i da bude prenešeno. Neko je rekao da su i delovi Mirine knjige namerno bili tabloizovani da bi bilo što više klikova na mrežama i da bi se knjiga što više prodala.

Vedrana Rudan je objavila da gubi vid i da zlobnici likuju da je to zbog toga što je primila vakcinu. Vređaju se Romi, tekstovi se prvo objavljuju pa skidaju sa portala, ceo svet je prolupao. U svemu se sad traži politička korektnost i često modele sa zapada pokušavamo da primenimo na srpski mentalitet. E to baš tako ne ide. Diplomski rad Ane Ninković „Nasilje nad ženama u domaćim pesmama”, uzima za primer tekst „Volim ukus tvoga đona” koji je Marina Tucaković napisala za Cecu. Navodi se i primer Nataše Bekvalac i nekih njenih stihova. Ali zaboravlja se u diplomskom radu na mnogobrojne scene silovanja koje su postojale u gotovo svim domaćim filmovima u osamdesetim godinama. Tad nije bilo političke korektnosti. Sad se analizira estrada, a zaboravlja se da su sve nove serije pune krvi i nasilja. Jedan moj prijatelj sociolog mi je preporučio da napišem u kolumni koliko mu idu na živce sve domaće serije koje su pune kriminala i nasilja. A kakvi su naslovi na portalima? Kakvi su „topli zečevi” koje moraju da prolaze pojedinci. Kakve se hajke vode protiv onih koji nisu „beli medvedi”.

Slike iz Ukrajine su poput onih slika koje smo gledali iz Jugoslavije. Iste su poput slika iz Čehoslovačke 1968. godine ili iz Poljske. Samo je sada bitno da se vodi medijski rat u svakoj sferi od estrade do politike. Jednostavno reditelji, javne ličnosti, političari su izgubili kompas. I onda kad bude mir šokiramo se da se desilo neko nasilje. Da je neko pukao. Da su krenuli da rade noževi i govinjive motke. Jednostavno živimo u vremenima medijskog zla gde je u ime gledanosti i čitanosti, dozvoljeno sve. Nema balansa, nema osećaja za medijsku odgovornost. Nema altruizma i lepih reči. Zavladalo je opšte otuđenje, histerija i neuroza. Možda neće biti smaka sveta, možda neće biti kataklizme ali mnogo mentalno ranjeni ljudi će hodati našim ulicama. Nikad se ne zna gde će okidač agresije eksplodirati. Mnogi ljudi će smatrati da ne treba da leče svoje psihoze i nervoze. Nisam optimista povodom toga šta nas čeka. Možda se rat nekim čudom i završi. Ali rat u našim glavama ostaje zauvek. Ko preživi pričaće. Ko ode na neko bolje mesto da ovo sve ne gleda a da nije kod Svetog Petra, blago njemu. Ko ima šansu da živi na obali mora i da ne pali kompjuter, telefon i televizor, blago njemu. Ako ste depresivni, ako pijete sedative, ako ste tužni, znajte da ste prilično normalni. Nisu normalni oni koji vam plasiraju sve ovo da bi zaradili na ljudskoj muci, a potom stavili sliku kako se baškare na nekom putovanju ili u svom luksuznom stanu. Dok je takvih licemra i medijskih ratnih profitera na lažnim vestima, ovaj svet nikako neće propasti. Postojaće samo da se njima ugodi.

Aleksandar Filipović