Zrenjanin: Kuća dr Slavka Županskog još nije renovirana
ZRENJANIN: Da Grad Zrenjanin nije decembra 2018. godine otkupio deo kuće u Svetosavskoj ulici, u kojoj je živeo i radio dr Slavko Županski, vrlo je verovatno da bi ova znamenitost bila pretvorena u lokale.
Naime, deo originalne kuće ranije je već prodat i pretvoren u poslovni prostor. Ovaj objekat, osim što ima veliku istorijsku i kulturnu vrednost, s obzirom na to da je u njoj živeo čuveni advokat i prvi predsednik Srpskog narodnog odbora u tadašnjem Velikom Bečkereku, ima i arhitektonsku vrednost, jer je projekat njene rekonstrukcije izradio Dragiša Brašovan, jedan od najznačajnijih arhitekata 20. veka.
Tri godine nakon što je kuća prešla u vlasništvo grada i nakon što je objavljeno da će ona ubuduće biti depadans Narodnog muzeja Zrenjanin, na kući se ništa nije radilo. Ona je u vrlo lošem stanju, krov prokišnjava, a fasada i stolarija vape za sanacijom. Ulazna metalna vrata su zakatančena, a sudeći po fotografijama samog ulaza, teško da je kuću neko obilazio poslednjih meseci.
Odgovore na pitanja koji su planovi sa spomen-kućom, šta je do sada učinjeno i mogu li je posetioci uopšte obići, potražili smo u Narodnom muzeju. Dobili smo ih u pisanom obliku.
„Spomen-kuća Slavka Županskog pod okriljem je Narodnog muzeja Zrenjanin od 2019. godine i dostupna je za publiku uz prethodnu najavu. Poseta se može najaviti Pedagoško-informativnoj službi, nekoliko dana ranije, a publiku će dočekati kustosi Vladislava Ignjatov i Dejan Vorgić. Svakog 31. oktobra vrata kuće su otvorena za posete bez prethodne najave u okviru proslave godišnjice osnivanja Srpskog narodnog odbora“, kažu u Narodnom muzeju.
Stručnjaci Narodnog muzeja su zaostavštinu porodice Županski sortirali. Blizu 100 predmeta uvedeno je u muzejske zbirke, dok jedan manji deo materijala još uvek čeka na dalju analizu. Najstariji zatečeni predmeti potiču iz vremena oko sredine 19. veka, kao što je bohemijska porcelanska vaza „Pirkenhamer”, dok najmlađi pripadaju poslednjim decenijama 20. veka.
„Dve celine se svojim kvalitetom i intenzitetom posebno izdvajaju, a to je kolekcija od blizu trideset porodičnih fotografija Županskih i više značajnih komada nameštaja, kao što su istoricistički trpezarijski sto fabrike „Anton Bence & sin“ ili stolice koje su se nekada nalazile u vlasništvu Prvog dunavskog parobrodskog društva“, objašnjavaju u Narodnom muzeju.
Bibliotečki fond broji više od tri stotine publikacija, a najstarija sačuvana knjiga u njemu je „Povesnica srpskog naroda od najstarijih vremena do godine 1850“ Danila Medakovića iz 1851. godine.
Ono što jeste problem sa ovim kulturni dobrom jeste da na kući nije bilo investicija osim redovnog održavanja. U investicionim planovima za ovu godinu u gradskom budžetu nisu predviđena sredstava za ozbiljnije intervencije na spomen-kući.
Novac se za rekonstrukciju može obezbediti i iz drugih fondova ali, koliko je poznato, nijedna institucija kulture ne planira ove godine da konkuriše sa projektom rekonstrukcije na nekom drugom nivou.
Ž. Balaban