Klačar: Ukrajinska kriza ''prekinula'' izbornu kampanju, stranke oprezne
BEOGRAD: Ukrajinska kriza faktički je prekinula izbornu kampanju u Srbiji, a predizborne aktivnosti političkih stranaka svela na minimum, kaže izvršni direktor CESID-a Bojan Klačar i navodi da stranke pokušavaju da zauzmu pozicije u odnosu na dešavanja u Ukrajini vodeći računa šta o toj krizi misle birači.
Klačar kaže za Tanjug da ova izborna kampanja prekinuta dešavanjima u Ukrajini u momentu kada je trebalo da uđe u kulminaciju, a da se stranke poslednjih dana uglavnom bave unutrašnjim partijskim pitanjima i infrastrukturom nego komunikacijom sa biračima.
''''Za sada je ova kampanja neuobičajena jer je prekinuta i skraćena događajima u Ukrajini. Političke stranke pokušavaju ne samo da pronađu način kako da nastave kampanju nego pokušavaju da zauzmu pozicije spram dešavanja u Ukrajini vodeći računa šta birači zapravo o tome misle'''', kaže Klačar.
Prema njegovoj oceni, nijedna stranka sa Ukrajinskom krizom neće izlaziti u prvi plan niti će pokušati da na tome politički profitira jer se, kaže, radi o teškom i mučnom događaju iz ljudske perspektive, ali i o kompleksnom događaju dodajući da je po tom pitanju teško predvideti reakcije birača.
Klačar smatra da stranke prevashodno razmišljaju o tome kako dešavanja u Ukrajini utiču na birače koji su, kaže, zabrinuti, imaju određeni strah i traume od prethodnih iskustava Srbije, pre svega sa NATO bombardovanjem.
''''Stranke moraju da nađu ugao kako ne bi iziritirali svoje birače i kako bi razumeli da trenutno za većinu birača izborna kampanja nije prva tema, za većinu je prva tema Ukrajina i to je okruženje kojem stranke treba da se prilagode'''', navodi Klačar.
Primećuje da stranke, s jedne strane, bave uglavnom pitanjima koja se tiču organizacije i kontrole izbora i prikupljanja potpisa, dok su, s druge strane, zadržale određeni oprez čekajući da se vidi kako će se menjati stvari na terenu.
''''Još uvek osluškuju šta će se desiti u Ukrajini i kakve će biti reakcije na stav Srbije, pa da tek onda zauzmu svoju ideju o kampanji'''', kaže Klačar.
Smatra da će ono što je bilo postavljeno u kampanji krajem januara ili početkom februara morati da se promeni što, kako kaže, ne znači da će se stranke baviti Ukrajinom, već da će tema političke i ekonomske stabilnosti, koja nije bila u prvom planu na početku kampanje, postati jedna od najvažnijih tema.
''''One stranke i političari koji budu mogli da naprave program koji nudi biračima ekonomsku i političku stabilnost mogu da računaju na nešto bolji izborni rezultat i blagonaklonost javnog mnenja'''', kaže Klačar koji smatra da ukrajinska kriza neće uticati na izlaznost na izborima.
''''Očekuje se velika izlaznost zato što postoje konkurencija i neizvesnost.Čim postoje ta dva faktora za očekivati je veliku izlaznost. Koliko god je Ukrajina važna tema, koliko se budu približavali dan za glasanje, tako će i izbori postajati sve važnija tema'''', kaže Klačar.
S druge strane, očekuje da će ukrajinska kriza uticati na poruke političkih stranaka i ponašanje političkih stranaka i političara, odnosno da će podići nivo ozbiljnosti u ponašanju političara i stranaka u pravcu davanja jasnih obećanja i smernica da imaju rešenje za komplikovan kontekst u kome se Srbija nalazi.
''''Političke stranke čekaju da vide da li će uskoro biti raspleta jer ako se stvari budu menjali iz dana u dan, kao do sada, onda će čitava kampanja proteći u nekoj vrsti ''''kriznog pr-a'''', dodaje Klačar.
Govoreći o izbornim listama, Klačar kaže da je za sada uobičajen broj lista navodeći da je u proteklih 10-ak godina na izborima je bilo u proseku oko 20 lista, dok je na izborima 2020.godine ukupno bila 21 lista.
''''Ako se uzmu u obzir broj proglašenih lista i najave, čini se da će i na ovim izborima biti sličan broj lista, što govori da je o tome da je stranački život u Srbiji i dalje ''''usitnjen'''' i da postoje relativno male mogućnosti pravljenja političkog komprmisa, cak i između stranaka koje imaju slične ili identične stavove'''', navodi Klačar.
Tipičan primer su kaže, stranke desnice koje izlaze u više kolona, iako su suštinske reazlike između njih male ili ih nema.
''''Broj lista svedoči da i dalje imamo fragmentaciju političkog života. Najveća politička ironija je da je kompromis najviše izražen na strani vladajuće koalicije , a najmanje kod opozicije kojoj je kompromis mnogo potrebniji nego vlasti'''', kaže Klačar.