VRT DETINJSTVA- LEA I JA: Ide ko kokoška bez glave...

I onda se setim...

Prva (možda i jedina) scena istinskog šoka u mom životu desila se pre dvadesetak godina.

Lea je bila u omikinom dvorištu - sam početak žitištanske Pupinove ulice, jeziv za isparkiravanje zbog grozne krivine - a u dvorištu je bio kvočkokolj. Nesretno upravo izmišljena reč. U prevodu, omika je (samo nje se sećam) klala kokoške.

Obezglavljivala ih najpre, da budem preciznija. Jer, dalje se ničega ni ne sećam!

Lea nije bila plašljivo a, božemeprosti ni gadljivo dete, nagledala se ona itebejskih svinjokolja i svinjokolja, najela svežih kožura, a docnije i pripremljenih dedinih najboljih pi’tija, tako da, sve u svemu, odrubljivanje kokošjih glava za nju nije bilo ništa traumatično.

Do tog dana. U Žitištu. U Pupinovoj. U omikinom dvorištu.

Uzela omika (mamina mama, da pojasnim) jednu kokošku, i - ššsk - ode joj glava! Pa druga. Pa treća. Pa...

Dođe na red jedna, najupornija od svih, rekla bih, kojoj odlete (doslovce) luda kreštava glava, što sirotu (kasnije preukusnu) pernatu životinju nije sprečilo da nastavi sa dramom.

I borbom za opstanak!

Isklizne kvočka bezglava omiki iz ruku i, ni manje ni više, krene da jurca po dvorištu klepećući krilima, gospode kolika je krila ođednom imala, i trči i trči i trči i...

A Lea - ne znam da l’ je više otvorila oči il’ usta (da se kokoš zainatila, mogla je ‘ladno da uleti u njih), ukipila se i, kunem se, nije ni disala!

U Leinoj glavi - muk.

U omikinom dvorištu - frka.

Nakon beskonačnih petnaestak sekundi krajnje živog trčanja poslednjeg počasnog kruga mrtvog stvora, kvočka se najzad, recimo, umorila i - fljas o zemlju!

Krv.

Crnilo. Ili belilo. Nemam pojma, ne sećam se ičega više što se dešavalo preda Leom. Znam samo da je upala u trans histeričnog razmišljanja - kako, zašto, kakoo, ali KAKO?

Kako je mrtvo biće i dalje živo?!

Da li bi i Lea tako trčala unaokolo kad bi joj neko otfikario glavu?

Ma, na kraju krajeva, zašto se kaže „ide ko MUVA BEZ GLAVE”, kad treba „ide ko KOKOŠKA BEZ GLAVE”?

Mislim, ko je još video obezglavljenu muvu kako i dalje nekud ide?

A obezglavljenu kokoš?

Ja jesam!

Lea Radlovački