Priče iz Muzeja Vojvodine u Novom Sadu - Čestitke

Ljubav između dvoje ljudi uvek je predstavljala neiscrpnu inspiraciju za izdavače čestitki, pa su one vremenom postale izuzetno popularne, čemu je doprineo i razvoj štamparskih tehnika zahvaljujući kojima se pojavio veliki broj različitih motiva i svaki je imao svoju simboliku i skrivenu poruku. Sve ljubavne čestitke iz prve polovine 20. veka koje su stizale u Vojvodinu štampane su na teritoriji današnje Mađarske, Austrije, Nemačke, Italije, Francuske, Engleske i Amerike i tek kasnije su štampane i kod nas.

Kako objašnjava kustos savetnik - istoričar Milkica Popović iz Muzeja Vojvodine u Novom Sadu, u kom se čuvaju čestitke različitih vrsta, najčešće je korišćen motiv dvoje mladih svečano odevenih u razgovoru, šetnji ili zagrljaju prikazanih u prirodi ili enterijeru.

- Kod tih čestitki se veoma često sreću reprodukcije umetničkih dela, a najpopularniji motivi su, pored zaljubljenog para, bili portret žene, cveće i srce u kombinaciji sa mnoštvom stilizovanih ukrasa – pojašnjava Milkica Popović. – Portreti su najčešće stilizovani prikazi zamišljenih dama, setnog pogleda, sa muzičkim instrumentom ili modnim detaljima, poput šešira, suncobrana, lepeza... Kada je prikazivana cela figura, žena je smeštana u prirodu, na neko romantično mesto, i obično je bila u stojećem ili sedećem položaju, sa cvećem, korpom, knjigom, vezom, ili pitomom životinjom kraj sebe. S obzirom na to da su žene prikazivane u najlepšim odevnim kreacijama, koje su nosile stilski pečat tog vremena, za stručnjake čestitke predstavljaju i dragocen izvor za proučavanje mode tog period. Dok su dame na čestitkama s kraja 19. i početka 20. veka prikazivane kao čedne i setne, na onim iz druge polovine 20. veka, shodno novim društvenim prilikama, predstavljene su slobodnije, u intimnijim trenucima, a  otkriveni delovi tela nosili su direktnu poruku.

Jedan od univerzalnih simbola romantike i ljubavi je cveće, a prema rečima naše sagovornice ono je uglavnom bilo karakteristično za ljubavnu prepisku, iako su cvetovi različitih biljaka bili motivi i mnogih drugih čestitki, kao što su novogodišnje, božićne, uskršnje, rođendanske ili slavske.

- Ono je simbol mladosti, a zbog zvezdaste strukture kruničnih listova često je doživljavano kao simbol sunca. Cvetovi se ne shvataju samo kao nevini vesnici proleća već i kao simboli telesnog zadovoljstva. Najčešće su se koristili motvi ruža, ljiljana, ljubičica, visibaba, lala, narcisa, jorgovana, poljskog cveća, kao i mnoge puzavice  - nabraja Milkica Popović. – Kada se kaže „ljubav“ većini prvo na pamet padne ruža, što ne čudi jer je još u antičkom dobu bila simbol večne ljubavi. Crvene, bele i roze ruže mogu biti prikazane samostalno, u buketu ili vencu. Bela simboliše nevinost, crvena ljubav, a roze proleće i praznike vezane za radost.

Pored ruže na čestitkama se pojavljuje ljiljan koji je bio veoma cenjen cvet i pre nego što je mu je pripisana određena simbolika, pošto je u hrišćanstvu simbolisao čistu, devičansku ljubav.

- Ljubičica je mali cvet intenzivnog mirisa, koji nas, prema narodnom verovanju, uči skromnosti, jer uprkos tome što je mali, predstavlja značajne i velike stvari kao što je ljubav i proleće. Plava boja latica, koja je povezivana sa vernošću i postojanošću, učinila je ljubičicu cenjenim ljubavnim darom – kaže Milkica Popović. - U današnje vreme srce je možda najpopularniji simbol za izjavljivanje ljubavi. U ljubavnoj poeziji nastaloj nakon kasnog srednjeg veka ono je postalo romantično, a u umetnosti je predstavljano nerealistično i stilizovano. Gornja ivica srca, koja podseća na oblik dojki, dovođena je u vezu sa zemaljskom, ali i sa mistično-nebeskom ljubavlju. Čest je bio i motiv goluba, jer njegov miran i nežan karakter predstavlja blagost i ljubavi, a golub i golubica u paru simbolišu zaljubljenost.

Koliko je bilo bitno slikom iskazati osećanja, jednako značajno za zaljubljene bila je i poleđina čestitke popunjena lepim rečima kojim je pisac želeo da saopšti emociju.

- Ljubavna poruka morala je da zadovolji tadašnje kodekse ponašanja, ali i da izrazi najtananije emocije koje pošiljalac gaji prema primaocu – pojašnjava Milkica Popović. –  Taj tekst je bio javan i svako ga je mogao videti: od raznosača pisama ili poštara do onog ko ju je imao u rukama. Prvobitno je počinjao sa „Poštovana gospođice...“, da bi kasnije bio zamenjen sa „Draga...“, a završavao se frazama „Pozdravlja Vas ... Pišite!“,  „Vaš odani ...“,  „Mnogo vas ljubi Vaš...“,  „Rukoljub ...“, „Mnogo mnogo Vas zdravi ... i odgovor čeka sa nestrpljenjem...“, „U mislima sam sa Vama...“. U prvim ljubavnim čestitkama primetna je uzdržanost autora, dok su kasnije tekstovi postali mnogo slobodniji. U ljubavnoj prepisci su često navođeni stihovi poznatih pesnika kojima se izražavala ljubav. Naravno, poruku na čestitkama odlikuje krasnopis, a pisana je na srpskom, mađarskom, francuskom, nemačkom, engleskom, italijanskom jeziku.

Nažalost, u modernom vremenu koje je puno žurbe, u kom mladi imaju malo vremena i mnogo obaveza, a uz to na dohvat ruke su im mobilni telefoni i društvene mreže lepe reči i izjave ljubavi sve su ređe. Udvaranje, izjava ljubavi zakazivanje sastanaka rešava se jednim klikom i tzv. emoyijem, odnosno malom sličicom crvenog srca.

Silvia Kovač